Robert Moog

Kako bi danas izgledala muzika da nije bilo Moogovih izuma? Izumitelj sintisajzera je na svoj način obeležio 20. vek. Inspiracija mnogima, promenio je način na koji danas slušamo muziku.

Rođeni Njujorčanin, oduvek je bio drugačiji od ostalih. Bistriji od ostalih, pa su ga drugi klinci uzimali na zub i mlatili jer nije bio kao oni. Zato je puno vremena provodio kući, sa ocem koji se i sam zanimao za elektroniku. Brzo je učio pa je i sam počeo da pravi razne spravice. Sa 14. godina, Robert je napravi svoj prvi ‘teremin’, po uputstvu iz nekog elektroničarskog uradi-sam časopisa. Sa druge strane, majka je želela da joj sin postane koncertni pijanista pa ga je terala da svakodnevno vežba. Sebe je našao kada je upisao srednu školu – Bronx High School of Science. Tu se upoznao sa čudacima kakav je i sam bio, ljudima sa kojima se dobro slagao.

Klavijaturista Walter (kasnije Wendy) Carlos demonstrirao je mogućnosti Moogovih sintisajzera tako što je snimio album “Switched-On Bach” koristeći samo elektronske instrumente umesto kompletnog orkestra. Wendyjevo elektronsko izvođenje Beethovena može se čuti u filmu ‘Paklena pomorandža’. the Who su izdali album “Won’t Get Fooled Again”, a Stevie Wonder’s “Livin’ for the City.” Ljudi su se primili na ovo, a ostalo je istorija.

Kako bi danas izgledala muzika da nije bilo Moogovih izuma? Šta bi bilo sa R&B, rapom, rokenrolom, jazzom, da grupe poput Beatles, Funkadelica ili Herbia Hancocka nisku koristile Moogove klavijature. Pitanje je hipotetičko, jer sinitsajzer je postao uobičajen deo mnogih muzičkih stilova. Tačan odgovor bi bio: prokleto dosadan! Kada je poečeo da pravi teremine sa svojim ocem godine, Robert nije ni sanjao kakav će uticaj imati, a doprinos razvoju raznim stilovima u narednih pedeset godina danas nije nimalo jednostavno obuhvatiti u celini. Prve modele, nezgrapnih dimenzija, načinio je ranih šezdesetih, da bi pojava MiniMooga, kao lako prenosivog instrumenta koga ne mora da podešava inženjer i koji trpi sve nevolje na turneji, dovela do revolucije. Pre tridesetak godina Radio Beograd je imao jedan od Moogovih većih modela, na kome je u okviru studija za elektronsku muziku, stvaralo više kompozitora.

Teremini su služili uglavnom za stvaranje neobičnih zvukova u SF filmovima, a onda Moog upoznaje Herberta Deutscha koji ga inspiriše da napravi prvi modularni sintisajzer. U pravljenje ove skalamerije upušta se iz puke zabave, da bi ga u oktobru 1964 prikazao na Audio Engineering Society Convention, gde istog trenutka privalči ogromnu pažnju. Postaje tražen i popularan, osniva R. A. Moog Inc, razvija nove modele, a u međuvremenu završava studije i radi doktorat iz fizike. Sintisajzer izlazi iz akademskih okvira kada Wendy Carlos svojim sviranjem na ovoj spravi da sasvim novu dimenziju klasičnoj muzici. krajem ’60 i početkom ’70 popularnost elektronse muzike se širi, kompanija menja ime u Moog Music Inc, instrumenti su sve traženiji, i predstavljen je novi model: Minimoog®. Bio je to početak nove ere. Uređaj zasnovan na Moogovim modularnim sintisajzerima bio je kompaktan, tako da su muzičari lako mogli da ga ponesu sa sobom. Jedan od nedostataka MiniMooga, u jednom trenutku mogla se pritisnuti samo jedna dirka koja proizvodi zvuk, prevaziđena je pojavom PolyMooga polovinom sedamdesetih. Pravi i prodaje uređaje koje svi vole, i obeležava jednu epohu.

 

Krajem ’70 Moog napušta matičnu kompaniju i osniva Big Briar kompaniju u kojoj radi na razvoju novih instrumenata (Moog Music definitivno prestaje sa radom 1986). Još jedan poznati izum je Taurus (kasnije Taurus II) bass sinitisajzer – pedala, slična pedali na orguljama. Služi za pravljenje bas tonova, prepoznatljiva kao ‘masni’ bas kod bendova poput Genesis, Rush, U2, Yes, The Police, Yngwie Malmsteen. Naravno, nije se odrekao ni sintisajzera. Razvija sinitsajzer sa dinamčkom klavijaturom koja osim intenziteta pritiska prepoznaje i položaj prsta, što daje novu dimenziju sviranju. Od 1984 do 1989 Robert Moog je potpredsednik razvojnog odeljenja u Kurzweil Music Systems, a zatim do 1992 predaje muzičku tehnologiju na Univerzitetu Severne Karoline. U današnje vreme, Moogove proizvode koriste Nine Inch Nails, Pearl Jam, Pink FLoyd, Beck, Phish, Sonic Youth, Widespread Panic…

1991 dizajnira Series 91 teremin koji će Big Briar proizvoditi narednih pet godina, da bi 1996 u Electronic Musician magazine objavio URADI-SAM članak za ovu spravu. A Big Briar izbacuje model Etherwave®, a zatim i Ethervox® – MIDI teremin i Moogerfooger® analogne efekt module zasnovane na autentičnim Moog modulima. 2002. godine na tržištu s epojavljuje Minimoog Voyager® , takođe zasnovan na originalnoj tehnologiji, ali i unapređen onim najmodernijim. Negde u to vreme, Moog uspeva da povrati pravo na korišćenje imena Moog Music, menja ime kompanije i predstavlja novi uređaj koji je dizajnirao Donald Buchla, Moogov stari kolega: Moog PianoBar®. Uređaj može da se montira na bilo koji akustični klavir i omogućava muzičaru da pravi elektronski generisane tonove. Novi uređaji prilagođeni su novim tehnologijama, a svaki novi model stiče veliku popularnost. Nije ni čudo, jer muzičari su t koji se konsultuju prilikom dizajniranja svakog novog uređaja. Njihovo mišljenje, zamerke i saveti, dragoceni su u razvoju ovih instrumenata. Na drugoj strani su, naravno, vrhunski stručnjaci, tehnički obrazovani. Ljudi kakav je bio i Moog, a kakvi su Rudi Linhard koji je radio na Minimoog Voyageru, ili Don Buchla koji je uz kompaniju gotovo od samog početka.

Robert Moog je preminuo 21. avgusta 2005. u 71. godini od posledica bolesti: tumora na mozgu. Za sobom je ostavio trag u tehnološkom i kulturnom nasleđu cele planete.

Stari dobro poznati analogni zvuk mnogi su pokušali da repliciraju u svojim digitalnim klavijaturama. Niska cena jeftinih tehnologija deluje kao jaka konkurencija, ali jedan je Moog, i nešto sasvim drugačije. I nekada, i danas kada ne stižemo da pratimo sva čuda moderne tehnologije. Robert Moog je na svoj način obeležio 20. vek. Sam izumitelj, takođe inspiracija mnogima, promenio je način na koji danas slušamo muziku.

“I’m an engineer. I see myself as a toolmaker and the musicians are my customers. They use the tools.” Robert Moog, 2000.