Postanite DJ (3. deo)
Danas je sve definisano programima i matematikom. MIDI su napravile velike firme kako bi njihovi proizvodi mogli da komuniciraju. MIDI je skracenica od Musical Instruments Digital Interface, odnsono: uredaj za medusobno komuniciranje izmedu muzickih uredaja. Ovaj standard našravljen je negde pocetkom ’80 godina i postavile su ga firme kao što su Roland, Yamaha, Kawai, Casio i sl, pre svega da bi elektronski muzicki instrumenti koje prave mogli medusobno da komuniciraju. Prvobitno namenjen elektronskim klavirima i sintetisajzerima, standard se proširio na gotovo sve uredaje.
Kako to radi?
Standard funkcioniše tako što jedan uredaj šalje drugom podatak koji zvuk je odvsirao, kojom notom, u kolikom trajanju, i eventualno da li je primenjen neki od efekata koji su definisani standardom. Sam zvuk se ne prenosi, vec postoji na svakom MIDI uredaju posebno. Osnovna grupa podrazumeva 128 razlicitih zvukova, a standard definiše na kom se mestu tj broju nalazi zvuk nekog instrumenta, npr. 1-klavir, 27-gitara… itd, s tim što vecina instrumenata postoji u nekoliko varijanti, tj ima nekoliko gitara, klavira, basova, truba, horni i sl, a posebna grupa je definisana za udaraljek odnosno ritam instrumente, pa je tako omogucena i komunikacija sa ritam mašinama, elektronskim bubnjevima i slicnim instrumentima.
U praksi, to izgleda tako da kada se na uredaju odsvira neki zvuk, on drugome preko interfejsa šalje podatak tipa: ‘instrument br. 35 – ton E3 – trajanje 877 milisekundi – nema efekta. odnosno nešto kao: S035-0E3-0877-00X gde bi S oznacavalo pocetak a X kraj sekvence. Sam zvuk se zatim izvršava na drugom uredaju pomocu instrumenata koji su u njemu definisani, pa se zato kvalitet reprodukcije može bitno razlikovati na razlicitim uredajima, odnosno na instrumentima razlicite klase i namene ili razlicitih proizvodaca. Naime, za repordukciju zvuka se koristi tzv. sinteza zvuka muzickih instrumenata, čiji kvalitet može da varira.
Najprostiji nacin za sintetizovanje zvuka je FM sinteza, odnosno frekventna modulacije gde se pomocu nekoliko parametara za frekvenciju i vrstu signala moduliše zvuk približan oneome koji ima pravi instrument. Ovu sintezu podržavaju gotovo sve kartice ali je kvalitet veoma diskutabilan i cesto neprimenljiv jer neke zvukove na ovaj nacin nije moguce stvoriti na jednostavan nacin. Zbog toga se koristi Wave-table sinteza. Ovde se zvuk iz prirode snimi digitalno, recimo odsvira se na klaviru, neki ton, snimi se i ubaci u memoriju uredaja, gde se podesi da je to taj ton. Npr, snimi se ton E1 na klaviru, snimi u uredaj gde se i definiše vrednost tona E1 za snimljnei zvuk, a kada se reprodukuje zvuk klavira, koristi se snimljeni zvuk (sempl) koji se deformiše po zadatom parameru, odnosno povišava ili snižava u odnosu na snimljeni tako da se cuje ton koji je odsviran.
Kanali i ostalo
Kvalitet sinteze zavisi od kvaliteta snimljenih instrumenata, pa tako kod kvalitetnijih sinteza zvuk jednog instrumenta može da bude snimljen u više razlicitih toova, recimo svaki deseti, svaki peti, pa cak i svaki ton, što je slucaj kod najkvalitetnijih (i najskupljih) kartica koje mogu da prihvate velike kolicine podataka o sinetetizovanim zvukovima koje treba da reprodukuju.
Druga karakteristika MIDI sinteze je broj kanala, odnosno broj instrumenata koji mogu istovremeno da se reprodukuju. Tako je uobicajeno da instrumenti medusobno razmenjuju podatke za 16 kanala, odnsono zvukova, ali muzicke kartice cesto mogu istovremeno da snimaju ili reprodukuju 32, 64, pa i više kanala (512, 1024). Takodje, kod MIDI muzike, moguce je podesiti da neki kanali reprodukuju, dok drugi istovremeno sa drugih izvora snimaju zvuk. Tako je moguce, kada se kompjuter poveže sa recimo sintisajzerom i ritam mašinom, odsvirati melodiju na sintisajzeru i snimiti je u kompjuter, a zatim pustiti melodiju da se reprodukuje na kompjuteru, dok se na drugom midi kanalu istovremeno snima melodija odnsono ritam sa ritam-mašine a nekim trecima kanalima se snima, nova, recimo prateca, melodija sa sintisajzera, i na kraju kompletno snimljena pesma može da se preko MIDI interfejsa prebaci nazad u sintisajzer, ali takodje moce i rucno da se doteruje na kompjuteru. Svaka nota može posebno da se menja, jer se kod MIDI zapisa sve posebno beleži. Ipak ovaj zapis ima nedostataka u smislu da jako teško reprodukuje nemelodicne zvukove: zvukove iz prirode, ljudski glas i sl.
