Planinarski maraton na Fruškoj gori
Četrdeseti Fruškogorski planinarski maraton održan je u subotu 22. Aprila 2017. godine, na Fruškoj Gori, u organizaciji Planinarskog sportskog društva Železničar iz Novog Sada. Staze maratona su trasirane u brdovitom šumskoj pojasu. Maraton se održava jedanput godišnje oko prvog maja i traje dva dana.
[dropcap]D[/dropcap]akle, sve na jendom mestu: šuma, planina, ja i 5.000 maratonaca. Ko me zna složiće se da se nikako ne uklapam u profil bilo kakvog trkača, maratonca ili bilo čega sličnog, ali me to nije sprečilo da dođem, savladam jednu od staza i solidno se zabavim i provedem. Ako se pitate zašto radim takve stvari, ogovor je jedonstavan: da pokažem da ako mogu ja – može svako, i da umesto gledanja snimka na televiziji i slika na društvenim mrežava možete i sami da budete učesnik nekog kul i zanimljivog događaja, umesto posmatrača postanete učesnik i oplemenite i ojačate sebe. Nema to veze sa kondicijom, fizičkim stanjem, poslom, vremenom, to je samo volja da se napravi nešto za sebe, korak koji ne zavisi od drugih.
Oni koji nisu blagovremeno obavili proceduru prijavljivanja (što znači, većina rekreativaca) prijavili su se na startnom mestu na Popovici. Srećom, bilo je i dosta učesnika iz škola, klubova i drugih organizacija koji su došli grupno. Za potrebe maratona organizovan je prevoz iz Novog Sada ispred Železničke stanice i autobuskih stajališta na početku mosta Slobode i centra Sremske Kamenice, a saobraćaj oko Popovice regulisan kako bi učesnici neometano stigli na start. Maraton je starovao u 9:00 sati na Popovici, 10 km južno od Novog Sada, odnosno 5 km od Sremske Kamenice. Namenjeno svima koji žele da uživaju u prirodi, osete avanturistički duh i pobede sebe, ova manifestacija međunarodnog karaktera nema naglašen takmičarski karakter. Pobednici su svi koji u zadatom roku savladaju stazu, dok se učesnici jačih kategorija ipak i za bodove u plasmanu. Svaki učesnik na startu dobija knjižicu a na cilјu završni pečat i diplomu (potrebno je imati sve usputne pečate sa kontolnih stanica).
Fruškogorski maraton se tradicionalno održava, od 1978. godine na planini Fruška gora, na teritoriji nacionalnog parka Fruška gora. Maraton se do početka devedesetih godina zvao maraton “25. maj” i najduža staza je imala onoliko kilometara koliko je doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito imao godina. Maraton je tih godina organizovan uz veliku pomoć JNA i milicije a učešće je bilo besplatno a staze su bile obeležene crvenim petokrakama u belom krugu. Za organizaciju maratona najzaslužniji je osnivač maratona PSD Železničar iz Novog Sada. Devedesetih godina sve markacije su prekrečene novom markacijom crvenim srcem u belom krugu, a od 2015. godine maraton je komercijalna manifestacija.
Ko traži razlog da ne ide, uvek će ga lako naci, a neočekivani vremenski uslovi koji uključuju i sneg samo nekoliko dana pred održavanje trke, doprineli su da na stazi srećemo više iskrenih ljubitelja prirode i maratona. Uostalom, teško bi bilo pomeriti održavanje ovakve manifestacije. Sve se planira i u govara mesecima unapred: ljudstvo, namirnice, saobracaj, a takmičari planiraju dolazak, pripreme. Priličan propust je što se ove godine Fruškogorski maraton poklopio sa Beogradskim. Greška je preklapati dve srodne manifestacije! Iako se ovi maratoni razlikuju, ipak su stotine, možda i hiljade rekreativaca morali da se odluče za jedan iako bi rado učestvovali na oba.
Kada je lepo vreme na maraton dodje više od 15000 ucesnika, ali kad uesnike uplaši vremenska prognoza bude jedva trećina toga. Od osnivanja maratona do 1996. godine na maratonu su ucestvovali uglavnom planinari pa broj ucesnika nije mnogo zavisio od vremenskih uslova. Ove godine ipak je bilo malo drugačije, a dodatno su odmogla upozorenja i preporuka Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora da se ovogodišnji Fruškogorski planinarski maraton odloži. Ne valja kad je mokro, ne valja kad je pretoplo, kad je sparno…
[srizonfbalbum id=23]
Za 40. maraton pripremljeno je 19 staza različite dužine i različitih visinskih razlika. Sve su one trasirane u brdovitom, šumskom pojasu Fruške gore, koja se nalazi samo na korak od Novog Sada. Najkraća je imala 10 kilometara, sa visinskom razlikom od 472 metara, najduža 134 km sa visinskom razlikom od skoro 6 kilometara! Naspram ovoga, Beogradski maraton deluje kao osrednje zagrevanje! Staze su kružnog tipa. Početak i kraj je na Popovici a može se birati istočna ili zapadna varijanta svake staze (istočne staze su osnovne). Maraton je o ove godine dobilo sertifikat od Svetske organizacije maratona u planini “ITRA” iz Lozane. Četiri staze postavljene su po svetskim standardima i na njima se mogu održavati kvalifikacije za nezvanično svetsko prvenstvo na stazi oko Mon Blana (www.ultratrailmb.com). Kao i ranijih godina, o bezbednosti učesnika maratona brinula je i Gorska služba spasavanja Srbije.
Između starta i cilja u Popovici postoje ukupno 24 Kontrolne tačke (KT):
1. Dom pod Glavicom (260 m), 2. Vilina vodica, 3. Astal (485 m), 4. Dom pod Stražilovom (284 m), 5. Manastir Grgeteg (251 m), 6. TV-toranj (516 m), 7. TV-toranj (516 m), 8. Manastir Novo Hopovo (220 m), 9. Kraljeva stolica (485 m), 10. Vrdnik, stara kolonija (255 m), 11. Vrdnik etno naselje, 12. Manastir Jazak (207 m), 13. Bešenovački Prnjavor (201 m), 14. Letenka 1 (435 m), 16. Andrevlje 1 (195 m), 17. Šuljamska glavica (252 m), 18. Andrevlje 1 (195 m), 19. Crveni Čot (539 m), 20. Manastir Beočin (195 m), 21. Brankovac (485 m), 22. Vrata raja, 23. Zmajevac (457 m), 24. Izvor Zvečan (212 m)
