Postanite DJ (2. deo)
Ovoga puta, nešto detaljnije o samom snimanju i obradi. Kada se proslavite, nemojte da zaboravite na nas koji smo dali inspiraciju i motivaciju. Udjite u programa za pravljenje muzike, otkucajte bilo sta, pustite da se stalno ponavlja, začinite semplovima, sve u cilju dobijanja ozbiljne numere, sa dubokom emotivnom crtom, seizmicki osetljivom porukom, i do tancina unapred determinisanom temom…
Snimanje i reprodukcija zvuka
Bilo da se snimanje vrši preko ljinijskog ili preko mikrofonskog ulaza, proces je gotovo identican. Razlika je samo u vrsti signala odnosno jacini elektricnog signala koji dolazi do ulaza, pa se na svakom ulazu taj signal posebno prilagodjava da odgovara elektronici koja se nalazi na kartici. Kod vecine modernih kartica postoji i tzv. ‘gain kontrol’, odnosno kontrola jacine, pa se ako je signal na ulazu prejak prvo dodatno smanjuje u definisane okvire, a ako je preslab onda se pojacava.
Posle prilagodavanja, signal ide u elektronski sklop koji se zove modulator. Tu se signa u stvari pretvara u digitalni, odnosno poredjenjem nivoa jacina signala pretvara se u 16 bitni signal od 44,1 KHz, odnsono u slabiji što zavisi od zadatih parametara za frekvenciju i ‘dubinu’, odnosno broj nivoa, i takav prosleduje kompjuteru. Zvuk je tada zabeležen u digitalnom obliku i može se snimiti i arhivarti ili dalje obradivati u za to namenjenim programima. Kod reprodukovanja digitalno snimljenog zvuka dešava se obrnuti proces, odnosno demodulacija. Tu se digitalni zapis u zavisnosti od broja nivoa pretvara u elektricni signal koji zatim prosleduje na zvucnike ili druge muzicke uredaje.
U profesionalnoj upotrebi koriste se kartice cije karakteristike mogu znacajno da premaše navedene. Tako ima kartica koje mogu da snimaju frekvencije od 96 KHz, sa dubinom zapisa od 128 bita. Takve kartice mogu snimati na više traka, i više desetina traka istovremeno. Imaju ugradene posebne procesore koji rade obradu signala: uklanjanje šuma, efekti kao što su eho, vibratio, horus (takozvani DSP, odnosno Digital Signal Processing). Cene ovakvih zvucnih kartica najcešce višestruko premašuju cenu samog racunara zbog svoje kompleksnosti, ali i namene, jer ovakav uredaj može da zameni kompletan muzicki studio.
Bitno je napomenuti da, iako je matematicki kvalitet približno isto definisan kod vecine zvucnih kartica, u stvarnosti može znatno da varira. Ovo se odnosi na nivo šuma prilikom snimanja i reprodukovanja, pa se tako može dogoditi da kod kartica nekvalitetne izrade ima jako puno šuštanja. To se može videti po tome što kod takvih kartica kada snima u prazno, odnosno kada ništa nije prikljuceno na ulaz i snima se tišina, pa se taj snimak pusti – cuje se šuštanje. Ovo se može desiti zbog loših ili neispravnih modulatora i demodulatora ili zbog lošeg kvaliteta. Takode, razlikuje se i osteljivost modulatora, što se može primetiti na zvukovima koji su na samoj granici opsega snimanja: duboki tonovi (basovi), visoki tonovi, veoma tihi ili veoma glasni…
Obrada i arhiviranje zvuka
Za obradu zvuka na kompjuteru koriste se razliciti programi, pomocu kojih snimljeni zvuk može da se deformiše, da se dodaju efekti, uklanjau šumovi ili odredeni delovi snimka, menja jacina i sl. Ovaj zvuk se, inace zove Wave zvuk, pošto je njegov zapis talasne prirode, odnosno beleže se zvucni talasi u okviru zadatih parametara. Kod MIDI zvuka moguce je menjati i svaku notu posebno, što je narocito zgodno za uklanjanje sitnijih grešaka u vec snimljenoj melodiji. Za dobijanje dobrog kvaliteta zvuka, cesto se koristi kombinacija snimanja zvuka i MIDI sinteze, narocito u komponovanju muzike, tj pravljenju pesama, raznih muzickih špica i sl., i za to se koriste posebni programi tome namenjeni.
Arhiviranje odnosno snimanje zvuka je belezenje zvuka za njegovo cuavnje i dalje koriscenje, odnosno snimanje da bi se sačuvao za kasnije. Može se snimiti onakav kakav je, ali postoje i metode kompresije zvuka gde se pomcu algoritama ukupna velicina zapisa smanjuje pri cemu je gubitak na kvalitete zanemarljiv ili odgovara zadatim parametrima. Ove tehnike se neprestano usavrsavaju, a funkcionisu na principu sto se traze slicni nizovi u binarnom zapisu i zamenjuju se manjim nizovima, odnosno ako se niz od pedeset znakova cesto ponavlja, onda se posle prvog pojavljivanja navede njegova zamena, kao da se ASDFG zameni sa M, i zatime se navodi kraci elemenat. Takodje se eliminisu delovi snimka koje ljudsko uvo ne moze da cuje, a odredjene sitne razlike se tolerisu. Mejdutim, kompresija nema direkten veze sa zvucnim karticama vec se obavlja u samom procesoru racunara.
