Postanite DJ (1. deo)
Ukoliko ste do sada smatrali da ste netalentovani za muziku, to mozete i da potvrdite testirajuci se na sajtu: http://jakemandell.com/tonedeaf/ (Činjenica: autor ovih redova imao je bednih 60-tak procenata tacnih odgovora. što ga svrstava u samo dno prosečnosti kada je u pitanju talenat) Oduvek ste zeleli da postanete muzicka ikona, veliki DJ? Evo uputstva za sve vas koji zelite da radite takvu muziku…
Udjite u bilo koji od programa za instant pravljenje muzike (Fruity Loops, E Jay, Rubber Duck…). Zazmurite i otkucajte bilo sta po tastaturi, nabadajte gde vam je volja, ako je moguce zadajte programu da nasumice popuni polja. Pustite play. Dobili ste ono sto muzicari profesionalno zovu “sranje”.
Da bi ste napravili hit, to sranje mora da se stavi u nesto sto se zove “loop” (petlja). Drugim recima, treba stalno da se ponavlja, i ponavlja, do beskonacnosti. Potom na par mesta ubacite neku melodijicu ili prelaz, koju ste isekli iz neke pop/dance pesme, odzvizdali, uzeli iz nekog filma ili sl. Tu melodijicu mozete da ubrzate ili usporite kako bi se ritmicki uklopila sa ostatkom (ovo je vec ozbiljan rad, mozda vam ustreba i Sound Forge, Cool Edit ili tako neki program). Slag na torti je ako se negde nadje i neka upecatljiva prosaputana recenica u kombinaciji sa jos kakvim zvucnim efektom.
Sada to vise nije sranje, vec ozbiljna muzicka numera, sa dubokom emotivnom crtom, seizmicki osetljivom porukom, i do tancina unapred determinisanom temom, tzv. “voznja”. Kada uradite 8 (osam) ovakvih numera, vreme je da se ovakva remek-dela plasiraju u javnost.
Narezite 50 diskova sa muzikom i dajte svom projektu bilo koje ime koje u sebi sadrzi reci kao sto su “trip”, “space”, “drive”, “fly”, “acid”… Paralelno sa tim, predstavite svoj muzicki pravac nekom dosta kompleksnom slozenicom, koja obavezno treba da sadrzi reci kao sto su “goa”, “sajkodelik”, “etno”,”hard”, “[bilo sta] `end bejs”, “hipno”, “minimalizam”, “dark”… Uskoro cete nastupati po beogradskim partijima, rame uz rame sa najvecim svetskim gastarbajt…pardon, disk dzokejima, zaradjivacete stotine evra po nastupu, a sve mlade clubberke zelece da vi budete onaj koji ce ih uvesti u slatke tajne ljudskog tela.
Bez alata nema zanata
Izbor kartice zavisi od razlicitih faktora, od kojih su svakako najbitniji raspoloživ budžet i namena kartice. Jednostavno govoreci, nema smisla ulagati mnogo u karticu koja ce se koristiti za jednostavnu reprodukciju muzike ili zvuka u igrama, niti kupovati karticu koja podržava kvalitetan rad sa MIDI uredajima ako je osnovna namena snimanje zvuka. Zato treba uskladiti mogucnosti sa potrebama, narocito danas kada je ponuda na tržištu široka. Samo neke od poznatijih firmi koje se bave proizvodnjom ovih kartica su Opti, Crystal, CMI, ESS, Acer, Aztech, Creative Labs, a kada su u pitanju kartice za složenije namene onda i Turttle Beach, Terratec, Luna, Cannarias…
Prve kartice pojavile su se pre dvadesetak godina. Zbog drasticno manje brzine tadašnjih kompjutera i kvaliteti zapisa bili su lošiji, najcešce 8 bita i ne preko 20 KHz. Izgled kartica je slican. Nekoliko elektronskih komponenti na integrisanoj ploci koja se prikljucuje na odgovarajuce mesto u kompjuteru, tako da je korisniku pristupacan deo kartice na kome se nalazi nekoliko prikljucaka, najcešce četiri ili pet.
Jedan prikljucak na kartici obavezno služi kao izlaz za zvuk, drugi prikljucak je prikljucak za mikrofon. Ukljucivanjem mikrofona i podešavanjem parametara u programima moguce je snimiti na ovaj nacin glas ili neki drugi zvuk. Treci prikljucak je linijski prikljucak, slican onome za mikrofon ali služi za signale koji se donekle razlikuju i obicno potiču sa muzičkih uredaja. Prikljucak koji ima 15 rupica u dva reda stručno se zove DB15 je višenamenski. Služi za prikljucivanje raznih pomagala za upravljanje u igricama. Druga, važnija namena je prikljucivanje uredaja koji odgovaraju MIDI standardu za muzicke uredaje, o cemu ce kasnije biti reci.
Osim ovih, postoje i priključi na delu koji je u nutrašnjosti kompjutera: CD-ROM, a ponegde i digitalni priključak koji obezbeduje viši kvalitet jer kada se koristi nema demodulacije signala na izlazu CD-ROM uredaja pa zatim ponovne modulacije na ulazu u karticu. Kod naprednijih modela, postoje i spoljni konektori (priključci) za digitalne uredaje, i to, kako za obične kablove, tako i za optičke.
Instaliranje zvučne karte u kompjuter
Da bi kartica mogla da se koristi, potrebno je ‘instalirati’ u kompjuter, odnosno postaviti je na za to predvideno mesto i izvršiti potrebna podešavanja. To se radi tako što se kompjuter iskljuci iz struje, otvori se kucište u kome se nalazi osnovna ploca i kartica se postavi u odgovarajuce slobodno mesto. Kartica se ucvrsti, povežu se po kablovi za CD-ROM i drugi, i sve se ponovo sastavi i zatvori, a na spoljašnjem delu mogu se povežu kablovi za zvučnike, mikrofon i drugi.
Posle ovoga, računar se pokrene i Windowsi će po učitavanju prepoznati novu komponentu u sistemu i zatražiti potrebne programske upravaljacke komponente, odnosno drajvere, pomoću Update Device Wizarda. Pomocu komande NEXT potvrduje se da želite da nastavite dalje i istalirate sve potrebne komponente. Wizard ce zatim pokušati sam da pronade gde se nalaze, a ako ih ne pronade tražice da rucno pronadete lokaciju na kojima se nalaze komandom BROWSE. Sve potvrdite komandama OK i FINISH, onda je eventualno potrebno uraditi Restart Windowsa i kartica funkcioniše, može normalno da se koristi i pitanje je trenutka kada ćete svoje talente iskazati u punoj meri i konačno omogućiti celom svetu da uživa u njima.
