110. godina Aspirina

Gotovo da nema osobe koja nekada nije probala ovaj medikament. Bilo da se radi o bolesti, glavobolji, premoru, ili tek za svaki slučaj.

U 2007. godini navršilo je 110 godina od kada je nemački hemičar Felix Hoffmann u laboratoriji sintetizirao čistu i stabilnu acetilsalicilnu kiselinu i tako izumeo aspirin. Aspirin se u početku prodavao u obliku praška, ali su se ljudi žalili kako im na nekim mestima podvaljuju bezvredne praškaste materije. Stoga su istraživači ubrzo razvili tabletu od 500 miligrama, koja se u tom obliku kontrolirano i bez mogućnosti falsifikovanja počela prodavati širom sveta.

Prilikom uzimanja aspirina ipak ne treba preterivati, jer u većim kolicinama može da izazove oštećenja u želucu, od čega nsataju unutrašnja krvarenja i ozbiljni problemi. Naročito treba biti oprezan kada se aspirin daje deci!

Tada je aspirin bio poznat samo kao sredstvo protiv bolova, a danas ga uzimaju milioni kao preventivu od bolesti krvnih sudova. Aspirin sprečavanjem stvaranja polipa u crevima umanjuje rizik od raka debelog creva za čak 40 posto, a pod određenim uslovima može sprečiti i rak dojke, leukemiju i rak pluća. Vrlo je značajan kod lečenja šećerne bolesti tipa 2, jer snižava nivo šećera i sprečava hiperglikemiju, a njegovu svestranost potvrđuju i hipoteze o usporavanju razvoja astme kod odraslih.