Oluja za pamćenje

Whitesnake / Tašmajdan / 27. jun 2019.

Fantastičan koncert, možda još savršeniji upravo uz činjenicu da i te kako ima po čemu da se pamti. U publici se našlo dosta poznatih lilčnosti, ali i članovi sastva Dead Can Dance koji se u Beogradu našao zbog nastupa u Sava Centru.

Iako ne baš savršen, Tašmajdan je mesto na kome smo navikli da se održavaju koncepti ovakvog kalibra. To je takav prostor da mora malo da se bira mesto ako želite pravi ugađaj zvuka (i nije jedini). Nikola Pejaković sa bendom Kolja i Četiri prsta deluje kao malo neobičan izbor predgrupe sa svoj bluz-rok stilom, ali je i te kako poznat domaćoj publici i svakim nastupom potvrđuje svoje mesto na domaćoj muzičkoj sceni.

Bad Boys, Slide It In, Is This Love, Love ain’t no stranger, Hey you (you make me rock), Slow n’ easy, Ain’t No Love In The Heart Of The City, Give me all your love, Here I go again… Na kraju, utihnjuju poslednji tonovi Stil Of The Night. Dejvide, Srbine! ori se  Tašmajdanom! Coverdale i Beach su mokri do gole kože, dok se klavijaturista Michele Luppi pokrio nekakvom ciradom.

Ono što je publika doživela na koncertu retko se viđa. Bend je odbio da se povuče sa bine zahvaćene ozbiljnim nevremenom. Snimci benda i publike koji kao da stoje ispod gigantskog tuša zagrejali su društvene mreže. Kroz glavu mi proleću slike Pere Jelića koji na Bike Rock Festu pada na bini od udara struje, a ta kiša nije bila ni upola od ovoga sada. Tu su i druge priče o sličnim, i gorim, ishodima! Ali večeras je drugačije. Energija između benda i publike oterala je lošu karmu, muzika vlada Tašmajdanom, jer Taš je takvo mesto. Svi su mokri do gole kože i svima je mnogo dobro!

Da podsetim, Whitesnake ne zaobilazi Srbiju na svojim turnejama. U njihovoj četrdesetogodišnjoj karijeri ovo je peti put da su pred našom publikom, i imaće po čemu da se pamti. Deset hiljada poštovalaca doživelo je koncert koji se ne ponavlja, jer efekti kakve smo doživeli večeras mogu da dođu samo sa neba!