Strane reči u komunikaciji

Strane reči… Da li ih dobro koristimo? Da li grešimo?! Do koje mere treba da čuvamo jezik?

Ovo je neka slicica koju sam negde tokom prosle godine video na internetu i sačuvao, a tiče se primene stranih reči u našem jeziku.  Ima ovakvih primera poprilicno, ali onaj ko je ovo pisao najverovatnije nema pristup internetu, nema socijalni zivot, i moguće je da živi na nekom tavanu ili podrumu te prethodnih dvadesetak godina nije ni izlazio napolje.

Pprvo, da se razumemo, smatram da treba da čuvamo naš jezik, ali autor ovoga učinio je upravo suprotno, jer uzeti rečnik i staviti bukvalne prevode reči iz engleskog jezika ne da nikoga neće podučiti, nego će još i da stvori odbojnost prema učenju. Neke stvari imaju smisla, i te kako. Druge nemaju. Jezički čistunci će verovatno sada da poskaču, diže im se kosa na glavi – međutim, da počnemo…

Fan – obožavalac
Da, znači isto. imam milion obožavalaca na društvenim mrežama, ili obožavalac sam ovog benda, pisca, glumca…  Na prvi izraz nemam zamerki, šta više potpuno je na mestu. Pratilaci i follower su već nešto drugo, jer je velika razlika ako treba da objašnjavat da li vas neko prati na večeru ili na društvenim mrežama.

Šoping – kupovina
U prinicpu jeste, ali i nije. Reč šoping po malo vuče se sobom luksuz filmova i serija iz kojih je i ušla u naš jezik. retko ćete čuti od nekog ko je sišao do obližnje prodavnice da kupi sok, keks i paradajz, da keže – evo me u šopingu. To je kupovina, baš kao i gomila drugih primera robno-novčane razmene. Međutim, ako ste u tržnom centru i kupujete garderobu, obuću, ili neke druge lepe stvari, e to je već šoping. Da li ste nekoga ko vam je rekao da je u šopingu zamislili kao u tom trenutku kupuje mleveno meso u lokalnoj bakalnici? Verovatno ne… A da li ste zamislili tržni centar, osvetljene izloge i kese sa garderobom? Veoma moguće. Zaključiću ovo sa konstatcijom da svaka kupovina nije šoping, odnosno da se reč šoping u našem jeziku koristi pretežno za određene vrste kupovine

Banovanje – zabrana
Koliko ste puta čuli da neko izraz banovanje upotrebi u vezi sa nečim što se ne tiče društvenih mreža i interneta. U 99% slučajeva, reč BAN će značiti upravo ‘zabranu korišćenja’ ili ‘zabranu pristipa’ društvenim mrežama i drugim sadržajima na internetu. Saobraćajni znak znači zabranu skretanja levo, zabranjeno je i krasti ili prodavati alkohol maloletnicima, ali koristiti u svakodnevnom govoru ‘zabrana pristupa’ ovome i onome, umesto kratko ‘ban’ može prosto da bude zamorna.

FUL – Pun
Reč full se sa engleskog prevodi kao puno, i svaka sličnost tu prestaje. Kada kažemo da je nešto ful, to nije ni puno ni potpuno, to je urađeno i napravljeno veoma kvalitetno, izuzetno lepo, možda skupo, luksuzno, uočljivo, a često i sve od navedenog. Ako ovo nije jasno, recimo da se devojka spremila za izlazak i obukla FUL. Prevedite to kao da se obukla puno ili potpuno i jasno je da skoro niste videli devojku ni na slici, jer odeće na njoj verovatno ima sve samo ne PUNO, a još manje potpuno. Može drugačije da se kaže? Naravno: obukla se izazovno i lukuszno, veoma stilizovano i stilski promišljeno na način koji privlači pažnju… Ako nastavim, od jedne reči će nastati kompletan pasus, još da dođe Ljevin da pokosi travu i eto cele knjige!

Šerovati – podeliti
Opet, i jeste i nije. Šerovati, na prvom mesti, znači ‘podeliti digitalni sadržaj’. Nismo šerovali ručak, a nismo se ni šerovali u dve grupe kako bismo negde brže stigli. Ali ako sam šerovao fotografiju solidna je verovatnoća da sam je podelio na društvenim mrežama, a ne da sam istu odštampao pa delio ljudima oko sebe… Još jedna od reči koje se koriste u određenoj konotaciji a ne uopšteno umesto druge reči.

Tagovati – označiti
Isto kao i prethodno, označava aktivnost u digitalnom svetu. Označen je početak ulice ili ulazak u naseljeno mesto, a ako su osoba ili mesto tagovani, onda je to označeno na društvenoj mreži, sajtu ili u sličnom digitalnom sadržaju.

Finiširati – završiti
Za ovo se slažem. Ne znam da li u nekoj specifičnoj sportskoj terminologiji čini razliku, ali za svakodnevni govor mi ništa ne pada na pamet. Da se razumemo, reči i izrazi vezani za društvene mreže i internet jesu svakodnevni govor, to nisu specifičnosti vezane neku određenu struku ili društvenu grupu, već stvari koje se pominju svakodnevno u manje-više svakom domaćinstvu, jer većina ljudi ima pristup internetu i koristi isti u nekoj meri.

Lajk – sviđanje
Da ne ponavljam previše, ali ako neko ili nešto ima 100 lajkova, prilično je jasno o čemu se radi. Ako nekome nije, neka malo poradi na proširenju i modernizaciji svog znanja i poimanja sveta oko sebe. Kako vam zvuči da je nečiji pas dobio 50 sviđanja? Meni treba 10 sekundi da shvatim uopšte o čemu se priča.

Tač – dodir
Ovo je u redu, kao i displej – ekran. Možda se prvi izraz kod nas nešto više koristi za telefone a drugi za televizore, ali ne toliko da bi postojala jasna granica kao kod nekoh prethodnih prevoda

Banovalil su je zbog toga što se tagovala na onom postu sa puno lajkova iz šopinga u kom je bila ful!

Možda ovako?
Zabranili su je zbog toga što se označila na onoj objavi sa puno sviđanja iz kupovine na kom je bila puna!

Pa ovo ni google ne bi preveo toliko nakaradno!

Jasnije je ovako:

Zabranili su joj pristup društvenim mrežama zbog toga što se označila na onoj objavi sa puno sviđanja iz kupovine u tržnom centru na kom je bila sređena i obučena lepo, upadljivo i skupo!

Ovo već ima smisla, samo… mislim da ste primetili razliku: izazov je reći ovo tako da ostane jasno, a da rečenica ne bude duža. Ovo je dvostruke više reči za izgovaranje, i za slušanje, i za kucanje, a ovo poslednje je priličan izazov ako morate da kucate na mobilnom telefonu. ili treba da kažem: prenosnom telefonu?

To i jeste poenta ove priče… može da se kaže drugačije i da bude jasno, ali nije uvek jednostavno reći da bude kratko i jasno, i zbog toga se neke strane reči i koriste u određenom značenju, a bukvalni prevod nema isto značenje. niko ne želi da drži govore za nešto što se kaže u nekoliko reči, a još manje ima vremena sluša iste. Pustite rečnik, u rečniku je to isto, ali u životu, u svakodnevnom govoru, nije. Treba da čuvamo jezik, ali ako smo se juče smejali drugima koji su pravili nakaradne složene izraze koje i sami retko koriste, zašto bismo sada to sami radili? Život ide dalje, i ne poštuje ničija pravila, svet se menja. Ako je potrebna cela rečenica da bi se zamenila jedna kratka reč, to nije lepota jezika. To je znak da nešto nije u redu. A kako ćemo to da rešimo? NE ZNAM! Smislićemo nešto…