(no) CommentTehnologija

Srbiju ne zanima besplatna struja!

energija1-5(Profesor dr Vladan Petrović)

pripremio: Dragomir Micić

 

Iako je još pre nekoliko godina u Badnjevcu kod Kragujevca postavio solarno postrojenje koje sakuplja i skladišti sunčevu energiju, upotrebljivu 365 dana u godini, niko u Srbiji nije se pojavio kao zainteresovan za izum profesora dr Vladana Petrovića. S druge strane, predstavnici 19 zemalja, poput Indije, Švedske, Nemačke, Norveške, Škotske, Engleske, Italije, Turske, dolazili su da se uvere u snagu postrojenja. Sa njima profesor svakog dana pregovara, pa ukoliko niko iz Srbije ne bude zainteresovan, on će postrojenje prodati najboljem ponuđaču iz inostranstva.

 

energija1-1– Naša zemlja se ponaša kao da joj ništa nije potrebno. Mi ćemo radije da kupimo tehnologiju od stranaca. S jedne strane imamo mlade ljude koji su među najboljima na svetu, a s druge, nemamo samopoštovanje i sigurnost u sebe. Tako će se desiti da postrojenje prodam strancima, a onda će Srbija da ga kupi od njih po mnogo višoj ceni – zaključuje profesor Petrović. On dodaje da bi to postrojenje omogućilo da, na primer, sve toplane u Srbiji koriste samo sunčevu energiju, tako što bi je sakupljale preko leta, a koristile zimi.

Tačno je da bi sada trebalo obezbediti novac za pravljenje tih sistema, ali bi sve kasnije bilo besplatno. Cela Srbija bi besplatno dobijala električnu energiju, jer smo mi uspeli da napravimo postrojenje koje 365 dana bez prestanka, od sakupljene sunčeve energije, može da proizvodi električnu energiju. Tačnije, pretvorili smo sunce u stabilan energetski resurs – objašnjava Petrović. Petrović kaže da su dolazili stručnjaci iz Jordana koji su želeli da se uvere da postrojenje može da skladišti energiju 48 sati. Profesor im je pokazao da sunčevu energiju, koja je dostigla 300 stepeni Celzijusa, mogu da čuvaju četiri do šest meseci. Nakon tog vremena, temperatura bi pala na 200 stepeni, iako bi spoljna temperatura padala i na minus 28 stepeni.

energija1-2– Najpre smo, pre tri godine, uradili prototip laboratorijskog tipa, koji je mogao da se smesti u prostoriju. Na taj način smo, zapravo, hteli da pokažemo samo da je ideja izvodljiva. Prototip je bio snage svega desetak vati, jer je urađena parna turbina koja ima mali stepen korisnosti. Ona je mogla da sakuplja sunčevu energiju preko dana, a potom da emituje struju 24 sata – objašnjava fizičar Marko Vuksanović koji u profesorovoj firmi Alternativne energije radi na poslovima razvoja solarne toplane.

Kada su Amardži Rijat i Hardip Seira, predstavnici londonske firme Stor enerdži, prepoznali potencijal ove tehnologije, zatražili su da uradimo idejno rešenje i razvoj velikog sistema. Oni su finansirali čitav projekat, jer su želeli da vide efekte pilotskog, većeg postrojenja. Ova londonska firma i dalje finansira projekat profesora Petrovića.

 

Cela Srbija bi besplatno dobijala električnu energiju 365 dana bez prestanka od sakupljene sunčeve energije!

Sistem se sastoji od koncentratora prečnika 10 metara i termičke snage 50 kilovata. Radi po principu optičkog sočiva tako što prihvata sunčevu energiju i sakuplja je u jednu tačku, odnosno žižinu ravan, čiji je prečnik 300 milimetara. Kada sa tolikog koncentratora sakupite sunčevu energiju i stavite je na malu površinu, u žižinoj ravni dobijate temperaturu od 1.800 stepeni Celzijusa. Nemci su uspeli da dostignu samo 1.000 stepeni. Ovo je prva jedinica solarne toplane u kojoj se energija akumulira tokom leta da bi se tokom zime koristila za grejanje objekata. Taj izvor toplote može da se koristi i u industriji za sušenje voća i povrća, hemijskoj ili industriji drveta, kao i za procese sterilizacije, pasterizacije, izbeljivanja ili pranja. U ovom sistemu može da se akumulira toplotna energija od 40.000 kilovat-časova – dodaje Marko Vuksanović.

Profesor dr Vladan Petrović u Srbiji je završio Mašinski fakultet i radio kao profesor u Tehničkoj školi u Kragujevcu, bio je potpredsednik „Goše“ u Smederevskoj Palanci i Beogradu, a potom postao tehnički direktor kragujevačke firme „Romanija“. Davne 1972. godine otišao je u Frankfurt gde je, za samo šest meseci, postao šef Manesmanove ispostave u Manhajmu. Bio je i šef razvoja inženjeringa u koncernu Krup u Esenu, koja zapošljava 180.000 radnika. Za dve godine doktorirao je u Ahenu. Napisao je 55 naučnih radova, a ima i 36 patenata. U Srbiju se vratio 1998. i u Kragujevcu otvorio firmu „Alternativne energije“ u kojoj radi na proizvodnji solarne, geotermalne i energije vetra. Živi u Badnjevcu sa suprugom Suzanom. Trenutno rade na izradi male jedinice za kućnu upotrebu. Koncentrator bi imao prečnik dva metra, a služio bi samo za proizvodnju tople vode. On bi mogao da nađe primenu u hotelima, bolnicama i sličnim objektima.
.

Kako je uvođen telefon u Srbiji
Može, ako nije protiv Boga

Vladan Petrović smatra da njegovo postrojenje u Srbiji nije prihvaćeno, jer je “naš narod protiv svih novina”. Ponudio je anegdotu o uvođenju telefona u Srbiji.
Početkom prošlog veka, neki inženjer Pantić iz Bogatića kod Mačve radio je u Simensu, gde je stekao veliki imetak. Rešio je da dođe u Srbiju i uvede telefone. U listu “Videlo” objavio je konkurs na koji mogu da se jave svi koji hoće da uvedu telefon. Jedini koji se javio bio je industrijalac Đorđe Vajfert, koji je imao pivaru. Pantić potom ode kod ministra vojnog Svete Nikolića i zamoli ga da prvo njemu uvede telefon kako bi narod sledio njegov primer. Ministar ga dovede do prozora, pokaže mu tri konjanika i reče da mu bolji telefon od njih ne treba. Panta onda zamoli Kostu, pomoćnika ministra, da uvede telefon u ministrovu kancelariju kada ovaj bude bio odsutan. I Kosta pristade. Kada se ministar vratio, Kosta ga pozva iz svoje kancelarije. Ministar podiže slušalicu i kada prepoznade Kostin glas, spusti slušalicu i poče da ga traži ispod stola i u ormarima. Pošto ga nije našao, svojim službenicima je naredio da ništa ne diraju dok ne dođe pop da vidi da to nije nešto protiv Boga! Takva Srbija poslednja je u Evropi uvela telefone. Inženjer Pantić tada se dao na put u Ameriku i nikada se u Srbiju nije vratio!

Preuzeto iz Revije SREM
www.revijasrem.surcin.biz
 

Leave a Reply