Sezonske alergije

Sezonske alergijske kijavice – Alergijski rinitis i bronhijalna astma

Statistika navodi da u našoj zemlјi, do 40% građana, periodično obolјeva od od nekog vida alergija. Te osobe imaju tzv. “atopijsku konstituciju“. To je, zapravo, genetska sklonost ka alergijama. Najčešći vidovi su alergijski rinitis, konjuktivitis i bronhijalna astma.

[dropcap]P[/dropcap]ojam „alergija“ ukratko se opisuje kao„ specifično izmenjeno svojstvo reagovanja“ (Pirquet). Znači da osobe, senzibilisane na određenu materiju, antigen (polen, prašina, hemikalije, buđ, bakterije i virusi, ujed insekta, serumi, medikamenti i neke namirnice) reaguju stvaranjem antitela. Antitela se vežu za površinu ćelije iz koje se oslobađaju medijatori alergijskih reakcija.

Alergijski rinitis (kijavica) liči na prehladu. Ali, ako se javlјa sezonski, sa svrabom u nosu, providnom sekrecijom iz nosa i traje duže od deset dana, to nije virusna prehlada već alergijska kijavica. Često je praćena sa svrabom u ušima, grlu, i nosu, kao i crvenilom očiju, suzenjem i svrabom kapaka. Obično su takvi pacijenti razdražlјivi, žale se na gubitak energije (brzo se zamaraju). Znaci bolesti obično počinju sa prvim cvetanjem drveća u rano proleće, a nastavlјa se sa cvetanjem trave i korova. Među korovima, ambrozija je jedan od najjačih alergena. Izuzetno je fertilna i svaka bilјka daje 25 do 150 hilјada semenki koje zadržavaju klijavost i do 40 godina. Na našim prostorima, izuzetno je rasprostranjena i u urbanim naselјima jer se neredovno uništava.

Rasipanju i širenju polena pogoduju viša temperatura i niža vlažnost vazduha, kao i vetrovito vreme. Potvrđivanje alergije na alergene, utvrđuje se kožnim probama ili određivanjem antitela u krvi.

Bronhijalna astma se definiše kao hronična upala disajnih puteva praćena napadima otežanog disanja, nedostatkom vazduha, čujnim zviždanjem u grudima i kašlјem. Broj obolelih od astme uzrokovane raznim alergenima takođe je u stalnom porastu. Procenjuje se da oko 300 miliona lјudi u svetu pati od bronhijalne astme. Alergeni koji mogu da izazovu astmu su kućna prašina, grinje, buđ, životinjska dlaka, polen drveća, trave i korova. To su takozvani spolјašnji faktori nastanka ove bolesti. A pored ovih faktora favorizujući faktori su i genetska predispozicija, štetna navika pušenja cigareta, učestale infekcije, negativni stres, izimanje hrane „obogaćene“ aditivima…

Kad se navedene alergijske bolesti dokažu i uspostavi dijagnoza, mora se krenuti i sa lečenjem i sa preventivom. Framakološka terapija – lečenje sastoji se od uzimanja prepisanih antihistaminika, kortikosteroida, leikotriena (poznati su na našem tržištu ali nisu za dugoročnu upotrebu).

Lečenje homeopatskim lekovima je uzimanje lekova koji su napravlјeni isklјučivo od prirodnih sastojaka najčešće bilјaka i minerala. Svetska zdravstvena organizacija je lečenje homeopatskim lekovima priznala za komplementarnu terapijsku disciplinu. Evropska unija je, 1997. godine definisala pojam homeopatskog leka i odredila propise o standardizaciji proizvodnje homeopatskih lekova i načinu njihovog prepisivanja. Odnedavno je i u našoj zemlјi dobila zakonsku osnovu za primenu, što znači da su lekari obavezni da usvoje znanja o toj medicinskoj grani i primene je u adekvatnim slučajevima.

O izboru terapije pacijenti se uvek moraju konsultovati sa izabranim doktorom koji će pratiti efekte pojedinih lekova uz primenu i preventivnih mera. A preventivne mere su: uklanjanje tepiha i zavesa, često čišćenje kuće, često pranje postelјine i jastuka, uklanjanje životinja iz stana, zabrana pušenja cigareta i prisustva pored pušača, svakodnevna lična higijena (pranje kose), kao i ishrana hranom bez aditiva.

piše: Prim dr Nada Trivić
tekst je preuzet iz Revije SREM