Sezona lova na zečeve
Zec kao hrana svstava se među divljač i ima neke specificnosti koje moraju da se ispoštuju prilikom spremanja. Ipak, najvažnije od svega je – doći do zeca. Za to vam je potrebna puška sa odgovarajućom municijom, jer svako ko drži do sebe zeca će lično uloviti. Ukoliko, pak, to nije vaš slučaj, kupite lepo jednog smrznutog zeca u samposluzi, odgojenog na koncentratu i poteinima na nekoj farmi, odigrajte nekoliko partija Call of Duty i zamišljajte da je to isto (i preskočite naredna tri pasusa, nije to za svakoga). Takođe, osim puške, praktično je imati dozvolu za istu, biti član lovačkog udruženja i u lov ići sa dozvolom, za vreme sezone lova… Ako niste od tih, ne predajte se tek tako. Setite se samo poslastice koja vas čeka na kraju svega. Uostalom, Bog prati habre (ili to beše lovocuvar?)
I tako, zeka vam je pred vama, iskrvario vam je na rukama, po odeci… Doneli ste ga kuci, rekli ženi ili devojci da greje šporet (zaboga, šta tražite u lovu na čupave i dlakave stvorove ako vas devojka čeka kod kuće? Mislite o tome, i javite redakciji naredni termin lova uz preostale podatke: kucnu adresu, broj telefona, ime… kako bi dama bila spasena iz surove usamljenosti dok se vi neometano možete posvetiti čucanju u blatu i kilometaskom pešacenju) – i šta sad?
Kao prvo, zec mora da se odere. Za to vam je, osim zeca, neophdna gajba piva i dve stolicice. Zatim proverenom (u dranju zeceva) drugaru koji se vratio sa vama recite:
– Hej, imam ovde neko pivo, hajde drmnemo po koje da se ugrejemo dok oderemo ovog zeca. Moja (Jelena, Marija, Dagana – nepotebno precrtati) može da zove tvoju (Jovanu, Anu, Ivanu – ili kako se vec njegova svetlije ofarbana polovina zove) da joj pomogne dok mi gledamo utakmicu pa taman posle možemo svi zajedno da veceramo. I ne brinire za pivo, jer što ostane nepopijeno posle dranja zeca popiće se za vreme utakmice.
U svakom slučaju, kada se zec naрe serviran na stolu, a tu će se već naći i pametnjakovic za koga vi licno znate da ne ume ni tocak na kolima da promeni a kamoli da ulovi zeca (odavno ste provalili njegove hvalisavske price). Ipak, ne želite da upadnete zamku njegovih iritirajucih pitanja, i zato, osim ispaljivanja povece koliиine sačme u odreрenom pravcu, morate znati još po nešto kako biste pomenutom (koji ce se sigurno praviti da sve zna i može najbolje da uradi) nabili još koji kompleks. U pitanju je, naravno, spremanje zeca.
Pošto ste prethodno odrali zeca i očistili ga koliko ste mogli od sačme lovackog oružja, najbolje je da odstoji u ulju i tecnosti. Samo tako će imati pravi ukus i neće biti tvrd i žilav. Jedna od proverenih kombinacija je sledeca:
1/2 l belog vina
50ml ulja
4-5 lista lorbera
začina 2-3 kasike
malo soli
10 zrna bibera
Sve to pokuvati pa zeca potopiti i preliti, a zatim ga ostaviti da odstoji nekoliko sati. To, u krajnjem slucaju, i ne mora da bude vaš posao, ali svakako znači da imate dovoljno vremena da pozovete sve one koji ce da se dive vašem umeću i da u međuvremenu skoknete do prodavnice po još koje pivo. Kada odlucite da se zekonja dovoljno izležavao, možete ga izvaditi iz suda, staviti u šerpu i dodati:
1 kg povrca (može i smrznuto povrce za rusku salatu)
dodati ulja 50-100ml
malo vode 50-100ml
može i malo soka od paradajza, recimo 50ml
Sve to dinstati (lagano kuvati) na tihoj do umerenoj vatri u šerpi 1-1,5 sat. Kada je meso meko, izvaditi zeca (vrelog) i preseci na tri dela (makazama za meso) pa svaki deo recimo još na pola. Isecene delove treba poredati u neki plici sud. Povrce koje se kuvalo sa zecom izmešati ili izmutiti dok se ne dobije homogena smesa kojom se zatim prelije iseceno meso. Na kraju, teba još samo lepo aranžirati sto, sesti i jesti!
UPOZORENjE: Redakcija se ogradjuje od mogućih implikacija prakticne primene ovog uptstva. Ako vam je izgorela kuhinja – sami ste krivi. Ako se sa povrcem skuvali i najlon kesu – sami ste krivi. Ako su vas uhvatili u krivolovu, ako ste povredili zub na sacmu dok ste jeli zeca ili ste se nekim slucajem upucali u nogu, ako vas je devojka napustila dok ste cucali iza žbuna čekajuci zeca – sami ste krivi! Ako ste napravili dobru večeru i niste nas zvali – krivi ste najviše na svetu!
