Rat za vodu

Na nekim mestima su monopolisali vodu do te mere da seljaci u okolini ne smeju ni da kopaju sebi bunare, nego moraju da plaćaju – jer je sva voda u slivu izdata na više godina. Studija načinjena 1999 godine pokazala je da od sve hrane prodate u Indiji, u 60% postoje pesticidi, od čega u 14% ta količina prelazi maksimalnu dozvoljenu.(Izvor: La Monde Diplomatique, tekst “Žene Korale (Indija) protiv Koka-Kole” “Les femmes du Kerala contre Coca-Cola”)

Strategije novog doba

1977 CocaCola je proterana iz Indije odlukom Vlade da bi se 1993 vratili i trenutno imaju 52 pogona za pravljenje osvežavajućih napitaka. Njihov rival, Pepsi, ima 38 takvih pogona, a glavna funkcija svakog je ispumpavanje vode od koje se pića koja prodaju uglavnom sastoje. Svaki od tih pogona ispumpa između jednog i jednog i po miliona litara vode – za dan. Ovakva ekspolatacija nosi i rizike. Kao prvo, pijaća voda se bespoštedno troši da bi se od iste pravili ne baš sasvim zdravi sokovi. Drugo tu je i otpad od proizvodnje (voda od ispiranja opreme). Pesticidi u hranu ulaze zato što su prisutni u tlu i vodotokovima. Obično ih više unesemo kroz mleko i u vodu za piće nego u bezalkoholnim pićima.

Hidropiraterija

Žene plemena Plachimada iz oblasti Palaghat u Kerali već duže od godinu dana bore se protiv ove multinacionalne kompanije. Za ispumpavanje vode koriste se snažne pumpe, a prave se i nove bušotine iz kojih se ispumpava bez ikakve kontrole. Ovo je, bukvalno, krađa pijaće vode. Nivo podzemnih voda je za kratko vreme sa 45 metara dubine pao na ispod 150. pri tome, deo otpadne vode je prosto vraćen u presušene bušotine da bi se sakrio otpad koji kontaminira zemljište u okolini, što ugrožava useve od kojih ceo taj kraj živi. U Jaipuru, glavnom gradu Rajasthan, posle otvaranja pogona Coca Cole nivo vode je sa 12 pao na 37,5 metara. Protesti su izazvali reakciju kako u pravnim, tako i u civilnim krugovima. Advokati, članovi parlamenta, naučnici, pisci, novinari… Živi lanci napravljeni od hiljada ljudi oko fabrika pepsi i Coca Cole izdejstvovali su zatvaranje nekih od fabrika koje su uticale na smanjenje prirodnih resursa vode i zagađenje okoline.

 

Da optužbe umeju da odu predaleko govori osuda upotrebe kukuruznog sirupa u ishrani. Skrobare otkupljuju kukuruz od Indijskih seljaka pa prodaju sirup, zbog čega može da zafali za ishranu stoke. Visoko fruktozni sirup nije supstanca opasna za zdravlje već šećer kao i drugi. Nosi rizike uobičajene za ostale šećere: Goji i kvari zube. To što je dobijen od kukuruza koji je kultura primerenija klimi Indije a ne od repe ili trske nije diskvalifikacija.

Kada je problem pijaće vode postao očigledan, šef vlade Kerale naredio je zatvaranje pogona Coca Cole u ime javnih interesa. Dakle, problem postoji, i nije bez razloga rečeno da će voda biti strateški proizvod XXI veka. Ako su se u XX veku ratovi vodili zbog nafte, u XXI veku æe se voditi zbog vode. Multinacionalne korporacije daju sve od sebe da steknu kontrolu nad što više resursa pitke vode. Ako uspeju, svet će ličiti na antiutopiju.

Bolivijski rat za vodu

U boliviji je poznata multinacionalna kompanija otkupila prava na svu pijaću vodu, uključujući i kišnicu. Bolivija, zemlja u južnoameričkim Andima, privukla je pažnju javnosti nemirima u gradu Cochabmaba kada je Bechel Korporacija za kartko vreme utrostručila cenu pijaće vode siromašnom lokalnom stanovništvu. Država je. po savetu Svetske Banke, prodala ovoj korporaciji prava na svu pijaću vodu na period od 40 godina, čime je kontrola nad vodom od koje zavisi najmanje pola miliona ljudi predata u ruke privatnim vlasnicima.