Snowboard – kako sam počeo
Za nekoga ko već vozi snowboard, ovo je svakako smešno, a za nekoga ko je do nedavno dasku video samo na televiziji…
Zimski sportovi i boravak na planini su nešto to se svake godine uglavnom preskakalo. Em sam boravak košta, košta i oprema. Oprema može da se iznajmi, kažu, ali ne znam da u skijašnici može da se iznajmi jakna, pantalone, rukavice, čarape i ostala odeća, što košta 2-3 puta više od skijaške opreme. Naravno, kupovina opreme eliminiše mogućnost da se plati i boravak, ski pas i šta se već sve plaća, tako da je zimovanje izostajalo iz godine u godinu. Dok jednog dana…
Na skije nikada nisam stao, jer nisam želeo. Nije mi se dopadala ideja da svaka noga ide na svoju stranu, kolizija mi deluje nekako bolno, kao i puzanje po stazi i skupljanje razbacane opreme. Rolšue nisam voleo iz sličnog razloga, dok sam sa skejtom imao nekakvog površnog iskustva kao klinac i to mi je bilo okej, tako da je prirodan izbor bio – snowbaord. Naravno, svekolika hiperinformisanost mnenja bila je od neprocenljive koristi. Većina smatra da bi pre snowboarda trebalo naučiti skijati, većina skijaša to podržava iako nemaju ideju kako bi vozili snowboard. Tu je i internet, gde piše – uči ono što te zanima. I tako, naoružan dobrom voljom, odlazim u hipermarket – kupujem dasku, čizme, još koješta. U međuvremenu stižu pantalone i jakna, tako da sam kompletan. Tu je negde i sneg u Beogradu (mesec januar), i tu su prvi koraci na dasci. Padovi, bolje reći.
Imam tu sreću (kada je sve ostalo), odnosno nesreću (kada je sneg u pitanju), da živim u ravnici, tako da je prvo iskustvo izgledalo kao: evo snega, evo daske, evo mene. Stao na dasku, zakačio vezove nekako, cimnuo se ka napred, pao na zadnjicu i ne umem da ustanem. O, bože. Svaki put kada reba da ustanem, morao bih da otkačinjem vezove, tako da ih nisam ni pritezao ozbiljno. Takođe, pronašao sam i uputstvo kako da okrenem vezove, ali to će se već ispostaviti kao potpuno pogrešno za mene. Pošto nade za neko spuštanje nije bilo, trebalo je nešto da nas pokreće. To već nije bio problem. 16 milimetrasko uže koje inače koristimo za penjane poslužilo je da se zakači za Ladu Nivu, koja nas je vukla zavejanim sremskim ulicama. Ovo je bukvalno bio nekakav snowsurfing, zanimljivo je i voleo bih da pokušam ponovo sa ovim što sada znam. Posle nekog vremena, sve manje sam padao iako i dalje nisam imao ideju šta u stvari radim. Sledi otkrovljenje: 20-30 metara nizbrdice na Savskom nasipu. Pet kilometara surfanja kroz njive, i prvo spuštanje. Padanje, naravno, i još nekoliko. Iz desetog puta uspevam da se spustim bez padanja. Stegnut, ukućen, jurcam pravo na dole. Nemam pojma šta radim, a ono što radim ne liči ni na šta, ali na ovaj način (surf+nasip) se zabavljamo nekoliko dana. Svaki čas se pentramo uz klizav sneg, ali važno je zezanje, a i naučio sam kako izgleda pasti sa bordom.
Nekoliko nedelja kasnije sam na pravoj planini. Imam dva izbora: da sednem na žičaru, odem gore i lomim se do kraja staze, ili da odmah pronađem instruktora koji će me naučiti da se efikasnije razbijam. Izbor pada na drugo, ne bih da budem od onih koji se polome prvi dan na stazi pa ostatak zimovanja provedu u kafiću ili sobi. Dakle, vreme je za učenje. Prva lekcija – ne kupuj opremu u hipermarketu. Čizme se ne slažu sa vezovima, vezovi su sekundarna sirovina sa kineskog otpada, i na kraju moram da iznajmim čizme koje pasuju. Desetak dana kasnije kupiću druge vezove, moje čizme će odgovarati, što će olakšati vožnju. Do tada – učim da padam, da ustajem, da skrećem, da nikoga ne ubijem na stazi. Za detalje je dovoljno da odete na neko veće skijalište u sezoni. Ako vas zanima da li i koliko boli – probajte. Ono što je lepo je da su padovi na bordu relativno česti, borderi ti se uglavom ne podsmevaju kada padneš, takođe su padovi relativno bezazleni. Ponekad zaboli, ali i onda su to udarci koji prođu dok si reko “Doli bel”. Naravno, sve prorporcionalno brzini…
Kvalitetno vreme provedeno na planini, posle toga još nekoliko vikenda, i zimi dođe kraj. Došlo je vreme za tražnje novih izazova, primerenijih letu. Šta kažete na wakeboarding?
