Knjiga od ljudske kože
Knjiga “Des destinees de l’ame” koju je napisao Arsene Houssaye nalazi se na Harvard Univeriztetu u Houghton biblioteci. U proslosti se za vise knjiga spekulisalo da je moguce da su povezane ljudskom kožom, ali bi se ispostavilo da se ipak radi o koži neke životinje. Ovoga puta, to nije slucaj. Naucno je provereno, i dokazano – knjiga je povezana ljudskom kožom!
vest je prvobitno objavljena u blogu Harvardskog univerziteta. Francuska knjiga “Des destinees de l’ame” ima korice od ljudske kože, koja je uzeta sa tela ženskog mentalnog pacijenta koji je pretrpeo moždani udar i preminuo, navodi se u izveštaju Hougton biblioteke. Ovaj neobicni povez je čudnovato prikladnan s obzirom da tema knjige “meditacija o duši i životu posle smrti.” Knjiga datira iz 1880-ih i bila je poklon autora Houssaie svom prijatelju, dr Ludovic Boulandu (1839-1932). “Ova knjiga je vezana pergamentom ljudske kože bez drugih ukrasa, sto joj daje eleganciju” napisao je u Bouland rukom u knjizi. “Gledajući pažljivo lako možete razlikovati pore na koži.”
Naučnici su sproveli niz testova koji potvrdjuju da je je verovatnoca 99% da koža stvarno dolazi od čoveka. Harvard konzervatori i naučnici testirali su knjigu pomocu nekoliko različitih metoda. U jednom testu mikroskopski uzorci su analizirani metodom “peptidniog masovnog otiska”. Bil Lejn, direktor “Harvard masene spektrometrije i Proteomika resursa laboratorije”, i Daniel Kirbi iz “Straus Centra za konzervaciju i tehničke nauke”, kazu da je peptid maetoda eliminise druge uobičajene izvore pergamenta, kao što su ovca, goveda i koza, ali blisko vezani primati, kao što su veliki majmuni ne mogu biti eliminisani zbog nedostatka potrebnih referenci. Uzorci su zatim testirani pomoću tečne hromatografije – masenom spektrometrijom da se utvrdi redosled amino kiselina, gradivni blokovi svakog peptida, koji mogu biti različite u svake vrste. Analitički podaci ukazuju da je veoma malo verovatno da izvor može biti koji osim ljudski”.
Knjige povezane u ljudskoj koži su danas predmet fascinacije i odvratnosti, a ova praksa nekada nije bila tako neobicna. Anthropodermic bibliopegi, vezivanje knjiga u ljudskoj koži poznato je od 16. veka. Dosijei opasnih kriminalaca kriminalaca su povremeno povezivani kožom osuđenih po izvrsenju smrtne presude. Poznat je slučaj Džona Horvood, koji je obešen zbog ubistva u Bristolu pre skoro 200 godina, a njegovu kožu su koristili da uvežu prikaz sudskog slučaja. Ima i primera uvezivanja radova iz anatomije i medicine, u Countvai bibliotekci Centra za istoriju medicine ima francuski prevod Ovidije je Metamorfozama (Lion, 1597) koji bi mogli biti uvezani ljudskom kozom. Desavalo se i da pojedinac traži da se od njegove koze, po njegovoj smrti, uveze knjiga kao uspomena za porodicu.
