Jesenja ishrana
Stigla je jesen, a, s njom i slave, „svinjokolji“, više sedenja u kući, manje odlazaka u prirodu i zbog tmurnih dana, više sna. Sve zajedno čini više hrane i ubrzo višak kilograma. Problem, naravno, nije samo estetski.
Problem je i često zdravstveni. Sa jakom, masnom, preobilnom hranom uz malo ili malo više alkoholnih pića, osoba lošije funkcioniše u svakodnevnom radu. Posledice su, često: visok krvni pritisak, visok šećer u krvi, visoke masnoće u krvi, gojaznost i povrede na radu zbog tromosti.
Visok krvni pritisak, sam ili udružen sa masnoćama, oštećuje krvne sudove i stvara vaskularne krize na srcu ili mozgu, a posledica su infarkti u tim organima. Takva oboljenja su, često, smrtonosna. Visok šećer u krvi takođe ostećuje krvne sudove ali i nervne ćelije pa su posledice oboljenja očiju, ekstremiteta i krvnih sudova mozga. Povišene ili visoke masnoće u krvi (najčešće u ambulanti određeni laboratorisjski nivo holesterola i triglicerida) takođe doprinose oštećenju krvnih sudova, ubrzavajući nastanak takozvane ateroskleroze (što je osnov za zapušenje ili pucanje krvnog suda).
Gojaznost nije samo estetski problem: i te kako opterećuje rad srca, izaziva bolesti kičme i zglobova. Povrede na radu su učestalije nakon prekomerne i masne ishrane jer takva ishrana izaziva tromost i pospanost. Ima leka za gojaznost. I jesen je bogata povrćem i voćem (mislimo i na koštunjavo voće: orah, badem lešnik). Ne treba ga štedeti i ne smemo ga zaboraviti!
Prvi lek je raspored dnevnih obroka. Optimalan broj obroka u toku dana je pet. Evo predloga za zdrave obroke koji vam daju dosta energije, a nećete se gojiti i bićete dobro raspoloženi:
Doručak je najvažniji i treba da sadrži: proteine (jaje, mlad sir i sl), ugljene hidrate (hleb od celog zrna) povrće (paprika, paradajz dok ga ima).
Najranije dva sata posle doručka, treba da usledi voćna užina.
Ručak treba da bude najkasnije do 16 časova (čorba od povrća, riblji filet, integralni pirinač i zdrava poslastica (crna čokolda ili voćni kolač).
Naranije dva sata posle ručka treba da usledi druga užina (jabuka ili namaz od džema).
Večera treba da bude lagana, od „lakih proteina“ (belo meso ili svež mladi sir, jogurt), dva do tri sata pre odlaska na spavanje.
Tečnost (voda, blagi čajevi, decilitar dobrog vina, jednom dnevno), uzimaju se između obroka.
Drugi lek je izaći u šetnju ili u vožnju bicikla. Jer i jesen ima lepih, sunčanih dana. A za takvih dana, šteta je ne izaći u šetnju. To je znao i veliki lekar i filozof antičke Grčke, Hipokrat, kada je uskliknuo i zapisao: „Hodanje je najbolji čovekov prijatelj“!
E, a sad: da li će se domaćica, koja je naspremala sve po redu, od predjela, prasetine, kobasica, kolača, i brojnih đakonija, naljutiti ako joj dođete na slavu, a onda odbijete ponuđenu masnu i kaloričnu hranu? Možda i neće. A da li vi zaista možete odoleti takvoj hrani? Barem, pokušajte!
tekst je preuzet iz Revije SREM
piše: Prim dr Nada Trivić
