Grad kroz koji teče pivo
Svi znamo da kroz cevi može da teče voda, nafta i druge tečnosti, a Belgijanci će uskoro moći da se pohvale pravim pravcatim pivovodom. U gradu Briž uskoro će biti postavljen cevovod ukupne dužine oko tri kilometra, a kroz cevi će prolaziti oko pet i po hiljada litara piva na sat!
Briž (Brugges) na severozapadu Belgije, sa oko 120.000 stanovnika šesti je po veličini grad u zemlji (Brisel, iako prestonica, po nasljenosti je tek peti po redu grad u Belgiji). Zahvaljujući očuvanoj srednjevekovnoj arhitekturi, kao i mreži kanala koja ovaj grad čini sličnim Amsterdamu i Veneciji, stari deo grada (u kome živi oko 20.000 stanovnika) proglašen je delom UNESCO-ve svetske baštine. U ovom gradu proizvodnja piva ima tradiciju dugu pet vekova. Štaviše, u spisima koji se naaze u gradskoj arhivi proizvodnja piva u Brižu pominje se još 1441. godine. Između prvog i drugog svetskog rata u gradu je postojalo najmanje trideset pivara, a do danas je od istih opstala samo jedna.
Halve Maan pivara je osnovana 1856 godine. Apatinska pivara osnovana je tačno 100 godina ranije, odnsono 1756!
Halve Maan je poslednja pivara u gradu, jedina koja je opstala i koja održava viševekovnu tradiciju. Poslednjih godina obim posla se povećao, tako da je pre nekoliko godina (2010.) pivara otvorila novi pogon za proizvodnju, u industrijskoj zoni na drugom kraju grada. Većina poslova sada se obavlja u novom objektu, ali se pivo Brugse Zot i dalje proizvodi u staroj fabrici. Očuvanje stare pivare važnije samim tim što je ona deo istorijske baštine grada, ali i rado posećena turistička atrakcija. Štaviše, obilasci fabrike su izuzetno popularni, godišnje u obilazak dođe više od 100.000 turista, tako da se zainteresovanima preporučuje da unapred rezervišu termin za jedan od desetak obilazaka fabrike, koliko je svaki dan organizovano, što, naravno, podrazumeva i degustaciju piva.
Pivara je nedavno dobila saglasnost gradske uprave da postavi pivovod ispod grada kojim će povezati stari i novi pogon za proizvodnju piva. Pivo se trenutno prenosi cisternama koje prolaze kroz centar grada, čime se povećava saobraćajna gužva, buka i zagađenje. Ovaj zanimljivi i inovativan projekat eliminisaće dobar deo teretnog saobraćaja u centru grada, biće dobro za okolinu, a život u gradu će učiniti ugodnijim. Godišnje bi pivovodom trebalo da proteče do četiri miliona litara piva. Pivu će trebati oko petnaest minuta da se jednog kraja cevovoda, u pivari u centru grada, dođe do drugog kraja u novom pogonu gde se dalje skladišti i puni.
Sistem cevi za prenos piva, tj pivovod dug nešto manje od dve milje (1.86 milja tj. oko 3 km), biće izgrađen tehnologijom sličnom onoj koja se koristi u naftnoj industriji. Projekat će biti izveden pažljivo, sa modernim materijalima i najnaprednijim digitalizovanimtehnikama bušenja, kako se ne bi oštetila struktura zaštićenih srednjevekovnih gotskih građevina. Izgradnju pivovoda će finansirati pivara, a troškovi izgradnje, koja bi trebalo da počne iduće godine, zasad nisu poznati.
Koncept ovakvog cevovoda nov je u Belgiji, ali daleko od toga da je prvi u svetu. U Nemačkoj u Gelsenkirchenu postoji pivovod dugačak pet kilometara, kojim se snabdeva Veltines-Arena – stadion na koji dolazi više od 60.000 gledalaca kojima je na raspolaganju 15 restorana, 50 grilova i 35 kafea. Na dan velikih utakmica ovde se proda dve i po tone kobasica, a pivovod isporuči oko 52 hektolitra piva. Cevovodi kojima je tekao alkohol bili su popularni i u Americi za vreme prohibicije. Koliko god zvučalo neverovatno, u Srbiji se piće (vino) na sličan način transportovalo još pre gotovo sedam vekova. Naime, za vreme vladavine cara Dušana Silnog napravljen je vinovod dug 25 kilometara, kojim je iz podruma u Velikoj Hoči vino transportovano do dvora u Prizrenu. I danas postoje ostaci tog vinovoda!
Šta još reći osim da bi, pored inovacija koje se ionako realizuju traljavo u zadnje vreme, lepo bilo da se i kod nas neko seti tradicije.
Izvori podataka:
Halve Maan Website, Wikipedia
