Divčibare Ski Resort
Posle nekoliko sezona čekanja, ove godine ponovo je proradila staza “Crni vrh” na Divičibarama, takozvana “nova staza”. Posle raznih peripetija, koje od prvog dana prate stazu, upravljanje stazom preuzelo je privatno preduzeće, a novi zakupci su ispunili obaveze i obećanja i stavili stazu u funkciju. Tu je novi tabač za sneg, veštačko osnežavanje, staza je sređena, i čim su se stvorili uslovi, ljubitelji su imali prilike da se oprobaju na renoviranoj stazi.
Put
Put preko Mionice je bio uglavnom dobar, snega na putu se nadje od pola puta od Mionice do Divcibara. Solidne gume i pazljiva voznja i to je to. Sam prilaz stazi kao i do sada prilicno jadan, a ni malecni znak koji obeležava gde treba skrenuti sa glavnog puta nije baš najbolja ideja! Parking mi ne deluje veliko, ako parkingom smatram prostor ispred stepenica. Iskreno, ne znam baš ni šta je sve parking, ali s obzirom na to da se parking ne naplaćuje i generlano kako se popunjava može da se stane gde god nađeš zgodno mesto samo da ne smetaš, verujem da nema problema osim ako ste za dolazak odabrali baš neki udarni vikend.
Staza
Staza je lepo obeležena (stubovi, mreže, ulaz na žičaru…) Na vrh staze od nekih 900m vozi vas već poznati dvosed (stariji skijaši sećaju ga se još sa Karaman
grebena gde je radio do pre desetak godina), tu je kućica za prodaju ski passa, a odmah pored je i druga sa ski rentom i servisom. Osoblje je ljubazno, ima ima i dobrih instruktora, a pored staze se nalazi kafić sa solidnom ponudom i pristušačnim cenama.
Staza je sada lepo uredjena tj. nema više gomile kamenja na stazi. Ne kažem da se neće naći koji kamen tu i tamo, video sam i sam nekoliko, 2-3 i sklonio sa staze, ali valjda je teren takav pa na tome ima još da se radi. Hoću da podsetim na neke prethodne sezone ovde, koliko je tada bilo kamenja koje nisi mogao izbeći ni kada ima prilično snega. I nije bilo skije i dask ekoja nije otišla sa Divčibara sa nekoliko riseva ili oštećenom kantnom, a neki smo prošli i gore od toga. Sad se tako nešto ne dešava, čak i tamo gde staza po malo progleda ispod je trava, tako da je vožnja daleko ugodnija.
Cene
Divčibare su povoljna varijanta za ekipu od četvoro-petoro ljudi koji dolaze iz Beograda automobilom (a i ne vidim kako bi drugačije) i hoće da provedu dan na snegu. Troškovi za gorivo su uglavnom ispod 2000 dinara, pa kad se sabere sa cenom ski passa i ostalim troškovima pa i nekim ručkom, ispadne da za dvedesteak evra možete da provedete lep dan na planini.
Dnevni ski pass je 1300 din a poludnevni 900. Ostale cene ćete pronaći na sajtu ski centra Divčibare, ove su svakako najbitnije jer divčibare najčešće destinaci jejednodnevnih ski izleta. Cene u kafiću na stazi niže su nego manje-više u većini Beogradskih kafića. Espreso i nes su 120 dinara, Milford čajevi po 100 a sokovi 130-140 dinara. Piva, vina i rakije – topli, hladni i kuvani – su u rasponu od 120 do 180 dinara, a u ponudi su i sendviči sa cenama od 180 do 260 dinara tako da nije strašno ni ako ogladnite.
Sve u svemu
Mi smo dolazili dva puta u Januaru i odlično se proveli, s tim što prilikom prvog dolaska nije radio toalet što može biti prilično neprijatno. Tačnije, drugi put smo došli tek kad smo obavešteni o tome da je ovo rešeno, i propustili jedan ili dva odlaska u međuvremenu. Cena ski passa je prihvatljiva, a ostale cene baš povoljne, tako da je Konačni utisak u svakom slučaju više nego poboljšan u odnosu na iskustva od ranijih dolazaka. Divčibare će se u budučnosti sigurno češće nalaziti u našim planovima, jer dolazak ne zahteva puno resursa i jednostavan je za planiranje.