Digitalna fotografija
Elastican fotofilm u kutiji je patentiran pre 100nak godina i hemijski procesi za razvijanje filma i fotografija se do danas nisu mnogo promenili. Kada su se pre par godina pojavili digitalni fotoaparati, zapoceta je revolucija koja je privukla paznju web dizajnera, paparaca, tehno frikova, a zatim i obicnih ljudi. U kombinaciji sa dobrim softverom ovi aparati mogu znatno da ubrzaju proces obrade slike.
Razvoj digitalnih fotoaparata zapocet je kada je otkriveno da memorijeske celije gube napon u zavisnosti od kolicine svetlosti koja pada na njih. Tu pocinje nova era u obradi fotografije. Nema vise razvijanja filma i fotografija, komplikovanih masina i tehnoloskih postupaka. Fotografije se prebacuju direktno u kompjuter, gde se obraduju. Pored poznatih proizvodaca fotoaparata (Canon, Polaroid), digitalne prave i neki proizvodaci filmova za fotoaparate (Agfa, Fuji), i proizvodaci stampaca (Epson, Hewlett-Packard).
Digitalni aparati imaju neke mogucnosti nepojmljive za klasicne. Mali su i kompaktni da staju u dzep od kosulje, a kod aparata sa LCD kranom slika moze odmah da se vidi i po potrebi obrise ili cak prepravlja. Nepobedivi su kada fotografije treba brzo preneti, arhivirati ili obraditi. Ako radite puno fotografija, digitalni aparat se moze isplatiti vec posle 20tak filmova zbog ustede na filmu, razvijanju, izradi, skeniranju…
Rezolucija je ogranicenje digitalnih fotoaparata. Uslovljena je ugradenim CCD panelom i uglavnom je niza od rezolucije bilo kog 35mm filma, cak i onog sa najkrupnijim zrnom. Rezolucija varira od 0,5 (mobilni telefoni) do 10tak megapixela (moderniji kvalitetni fotoaparati). Klasicna fotografija ustupila je mesto digitalnoj u svakodnevnom zivotu.
CCD (Charge Couple Device) je elektronski ekvivalent oka. To je mreza nezavisnih senzora na koje pada svetlost, pri cemu dolazi do elektricnog praznjenja zavisno od jacina svetlosti koja pada ne celiju. Ocitavanjem praznjenja dobija se slika, ali je takva slika crno-bela (tj. u sivim nijansama), pa se slika filtrira za posebno prepoznavanje svake od osnovnih boja. Zatim se slike dobijene iz filtera spajaju u jednu kolor sliku. To znatno smanjuje rezoluciju i ispravlja se interpolacijom. Najnoviji CCD paneli imaju i po vise desetina miliona celija, sto obezbeduje reoluciju u nivou klasicne fotografije.
Fokusi kod digitalnih fotoaparata su 6-10 mm. To bi kod klasicnog aparata izazvalo efekat ribljeg oka, ali se pomocu CCD panela kod digitalnih aparata ovo koriguje i rezultat je ekvivalentan fokusu od 40-55mm kod klasicnih. Brzina zatvaranja blende ide do 4 hiljaditog dela sekunde a dobijena ostrina moze biti ekvivalentna umetnickim fotografijama. Izbor pravog aparata je slozen, jer razliciti proizvodaci koriste razlicite LCD panele i elektroniku, istim objektivom se ne dobija uvek lik iste velicine, pa je otezano poredenje po ostrini, dubini i sl, kao kod klasicnih fotoaparata.
Kod digitalnih fotoaparata nema filma, fotografije se smestaju u memoriju. Klasicni fotoaparati imaju ISO/ASA karakteristike koje su vezane za hemijske osobine materijala, osvetljenje, kontrast i sl. Kod digitalnih aparata je sve elektronski pa se za ove klasifikacije dodeljuju ekvivalentne vrednosti. Tako vecina aparata ima ISO 100 karakteristike, neki cak 800-1600, sto znaci da blic nije neophodan ni kod slabijeg osvetljenja. Svi ovi aparati smeksavaju ivice objekata, sto se koriguje softverski jer JPEG kompresija cuva geometriju slike. Nezgodno je sto se kod preosvetljene povrsine pretvaraju u belo, a takav gubitak informacija se ne moze ispraviti. U svakom slucaju, dodatna obrada je gotovo neizbezna, najcesce pomocu Photoshopa, a i slicni manji programcici mogu dobro da zavrse posao. Kod odredivanja boje, najcesce takodje softverski gube se pojedine nijanse sto se moze odraziti na kvalitet.
Digitalni fotoaparati se drasticno razlikuju po velicini, od koje obicno zavisi i kapacitet. Kartice sa memorijom olaksavaju manipulisanje kod svih aparata koji ih podrzavaju, jer podatke smestite sa kartice u kompjuter i karticu izbrisete za ponovno koriscenje. Ogranicenje predstavlaju fiksni objektiv kada je zumiranje onemoguceno, a mogucnost montiranja dodatnih objektiva ne postoji. Sada aparati mogu uglavnom sliku da prikazu i na ekranu klasicnog TV uredaja.
Jeftiniji digitalni aparati imaju plasticne objektive i ne mogu da memorisu mnogo fotografija, pa vam treba dodatna memorija, rezervne baterije i kompjuter u blizini. Najkvalitetniji digitalni fotoaparati mogu da se u svemu mere sa svojom klasicnom sabracom. Odrzavanje je jeftinije (manje mehanike), a prikupljanje, arhiviranje i prosledivanje je brzo, sto je posebno zgodno za novinarstvo i internet. Brzo trose baterije. Ako se uz to koristi i blic koji takode trosi baterije, izdatak za iste moze biti prilican, pa je preporucljivo praktikovati punjive baterije.
