Bauhaus

Bauhaus je kolevka modernog dizajna. Princip Buhausa bio je da umetnika usmeri na razvoj modernog domaćinstva u širokom spektru svakodnevnih stvari, pa sve do uređenje kompletne kuće…

Nemački arhitekta Valter Gropijus (1883-1969) osnovao je 1919. godine u Vajmaru u Nemačkoj novu vrstu umetničke škole. Sjedinivši akademiju umetnosti sa školom umetnosti i zanata, osnovao je školu za oblikovanje, arhitekturu i zanatstvo pod imenom Bauhaus. Poučen iskustvom prvog svetskog rata, on je umetnost stavio u funkciju svakodnevnog života. Rešenje za ovo pronađeno je u jednostavnosti dizajna i primeni modernih tehnologija. Ravne ivice, bez preterivanja sa elementima, sa upotrebom novih, trajnijih, materijala i procesa u izradi. Izrađuju se predmeti i nameštaj koji odlično vrše funkciju, ali su istovremeno i estetski oblikovani na moderan način zahvaljujući kome lako pronalaze mesto u savremenom domaćinstvu, da bi se to zaokružilo kompletnim dizajnom životnih prostora.

Sjedinivši umetničke i zanatske kategorije u funkciji moderne arhitekture i dizajna, Bauhaus je postavio nove osnove (kroz školu su prošli mnogi poznati umetnici 20. veka, poput Kandinskog, Klea, Brojera, Šlemera, Moholi-Nađa…) Kombinacija praktičnog i višedisciplinarnog teorijskog rada bila je u tom trenutku nešto novo, kao i potenciranje timskog rada i upoznavanje umetnika sa novim tehnologijama. što im je omogućilo da svoje ideje približe širem krugu potoršača i masovnoj proizvodnji. Sve što se učilo teorijski, primenjivalo se istovremeno u praksi. Za ovakvo podučavanje, studenti su ipak morali da ispune oštre kriterijume, pa su pre upisivanja u školu išli na šestomesečni kurs, a tek posle toga se razmatralo da li njihove sposobnosti zadovoljavaju kriterijume škole.

Škola je funkcionisala u Vajmaru do 1925. godine, da bi se preselila u Desauu, u novu zgradu koju je projektovao Gropijus lično. Jačanjem nacizma, umetnici odlaze i škola se raspušta 1933. godine, da bi 1937. bila obnovljena, ali ovoga puta u Americi, pod imenom ‘Novi Bauhaus’. Umetnici koji se se u međuvremenu našli u Americi, na čelu sa Gropijusom koji je u to vreme predavao na Harvardu, obnovili su ideju Bauhausa zahvaljujući čemu je ova ustanova potvrdila svoj globalni značaj.