DON’T PANIC: Aflatoksin

Čuli ste verovatno onaj vic: ulazi čovek u kafanu i kaže: času mleka, moliću. Whisky je za seka-perse. Ispade da je za pijenje mleka potrebna hrabrost, ali veću štetu će izazvati panika oko istog. Neko je tu dobro zamutio…

Aflatoksin je otrovan i stetan. Posto je to jasno, jasno je da ga ovih dana ima u manje-vise svemu sto ima veze sa kukuruzom: mleko i mlecni proizvodi, meso, preradjevine i sl. Pored toga sto je ovih dana u hrani izmerena bezobrano velika kolicina istog, bilo je aflatoksina i ranije, posebno posle susnih godina. Samo sto se tada nije merio, nije se o tome pricalo, jeli smo i pili u neznanju, i to se onda valjda ne racuna. Da se razumemo, to sto mi kao konzumenti ne znamo, nema veze sa proizvodjacima. Poljoprivrednici su u ovu, javnosti nedavno serviranu cinjenicu, bili upuceni jos jesenas, odmah posle berbe kukuruza, pre otprilike pola godine, samo sto tada nije bilo interesa da se to iznosi. Sada ima, i, rekao bih, nemaju veze sa zdravljem, vec sa ekonomijom.

Ispada da se do sada zivelo zdravo, kao sto i jedna poznanica misli da zivi zdravo i da je trenutna situacija obilazi u sirokom luku, zahvaljujuci vegetarijanskoj ishrani. Znate one blede, mrsave osobe, koje bi i jaci vetar polomio, stalno su nesto bolesni, izgledaju jos malo pa kao aveti, i sole vam pamet sto jedete meso i prosipaju pricu o zdravoj ishrani i zdravom zivotu. Ona je jedna od tih, i moram reci da na njoj nista ne deluje zdravo, vecito je umorna, u nekakvim depereijama, i ubedjena da je tako dobro. Jede povrce koje je iz Maksija (ovih dana, cak i ako kupujete na pijaci, velika je verovatnoca da je isto iz supermarketa, ili uvezeno sa neke od onih plantaza na kojima nema nista prirodno). Zivi u centru grada, dva sprata ispod njenog prozora je prometna ulica a na zgradi preko puta predajnici mobilne telefonije. Cist vazduh i zdrava sredina? Cisto zagadjenje, rekao bih, a elektricni osvezivaci vazduha u svakoj prostorji, sa vestackom aromom limuna (na koju sam, btw, blago alergican), ne cine situaciju nista boljom, stavise. A tu je i soja, koja, ups, ispade da je mahom genetski modifikovana, kao i stosta jos.

Nisam ni zagrebao po povrsini, a rekao bih da nista ne ide u prilog zdravom zivotu. Trcanje u prirodi, kroz aerozagadjenje i elektormagnetne talase koji se emituju na sve strane. Ishrana ribom najmanje jednaput nedeljno dok u velikom procenatu ribe iz okeana ima plastike, pa ova domaca sa crvicima jos ispadne i zdravija, s obzirom na to da ionako ne jedemo sushi. Spavanje sa dva mobilna pored glave, ukljucenim televizorom i kompjuterom u sobi. Placanje skupih prozivoda na kojima pise da su BIO, i jedino sto ih razlikuje od obicnih cesto je skuplje dizajnirana ambalaza i veci procenat secera. Dokle tako…

Mnogi se, promovisuci svoje prozivode, pozivaju na zdravlje, a ako ih pitate za definiciju zdravlja, ne umeju ni da beknu. Pa… zdravlje, to je to – promrljaju. Da pomognem, definicija se uci u prvom razredu srednje medicinske skole, i kada se neko pozove na zdravlje i ne zna ovo, za mene je licemer, grabljivac, prevarant, i neko sa kime ne zelim da imam ista po tom pitanju, do daljnjeg. I necu reci definiciju ovaj put, neka se bar malo pomuce! Sve se pretvroilo u procente, koji cesto nista ne objasnjavaju, vec samo dokazuju da zagadjenje postoji, ali da moze da bude i gore. Neko se pretvara da mu je stalo kako bi bolje plasirao svoje prozivode. Ne treba se prepustati masovnoj histeriji brojki – histerija je sama za sebe vrsta opasnog mentalnog zagadjenja.

Zagadjenja su u danasnjoj civilizaciji neizbezna, sto ne znaci da se treba prepustiti. Naprotiv, vodjenjem racuna o kvalitetu zivota i brigom o okruzenju, biti svestan, savestan i odgovoran kako bi se posledice minimizovale. Pitanje nije kako da bude bolje, vec kako da ne bude gore, i ne zavisi samo od mera vlade i drzavnih organa, ili mejdunarodnih organizacija, vec od onoga sto sami radimo. Zdravlje se ne meri samo krvnim pritiskom, nivoom holesterola i secera u krvi, i brojem otkucaja srca u minutu. Jos manje volumenom kose ili sjajem i duzinom trepavica. Meri se i kvalitetom zivota: koliko smo zadovoljni a koliko pod stresom. Koliko ispunjavamo svoje indivdualne potrebe, a koliko kao socijlano bice. To je kvalitet o kome sam pricao, kad sve to shvatimo onda mozemo i da pricamo o zdravlju i zagadjenju. Ne meri se zivot brojem udisaja vazduha, vec trenucima od kojih zastaje dah!

 

Ovo bi trebalo da znate o aflatoksinima
(preuzeto iz: http://sr.wikipedia.org/wiki/Aflatoksin)

Aflatoksini su prirodni mikotoksini koje proizvodi Aspergillus gljiva. Najbolje uspevaju u uslovima visoke temperature (25°C do 42°C) i niske vlažnosti vazduha. Zbog toga su duga i sušna leta povoljna za njihovo širenje. Najčešće se mogu naći u kukuruzu, susamu, kikirikiju, pamuku, pirinču, pistaćima, semenkama bundeve, bademu, lešniku, suncokretu, soji, sušenom voću, začinima, mleku i mlečnim proizvodima i mesu. Otkriveni su 1960. godine nakon velikog pomora ćurki u Velikoj Britaniji a uzročnik je bilo kikirikijevo brašno. Nakon unosa u telo, aflatoksini se metabolišu u jetri do reaktivnih epoksida koji su toksičniji i nosioci su karcinogenog delovanja, ili hidroksilišu, čime se formira aflatoksin M1 koji je oko 10 puta manje toksičan. Aflatoksini najvise uticu na jetru, a spore ovih buđi su u stanju da izazovu snažne alergijske reakcije.

Zbog činjenice da brojne supstance koje se dobijaju iz žitarica ulaze u sastav velikog broja prehrambenih proizvoda, kao i zbog relativne hemijske stabilnosti aflatoksina, gotovo je neminovno da se u svakodnevnoj ishrani susretnemo sa mikroskopskim količinama ovih otrova. Metabolizam ljudi je u poređenju sa drugim životinjskim vrstama primetno otporniji na pojavu aflatoksina u hrani, za šta najverovatnije treba zahvaliti evolutivnoj prilagođenosti ljudi na ishranu žitaricama. Kod dece hronično izložene dejstvu visokih koncentracija ovih supstanci pojavljuju se ozbiljne smetnje u fizičkom i psihičkom razvoju, a primećuje se i povećana verovatnoća pojave raka jetre u kasnijim životnim dobima. Naročito su osetljiva deca sa već postojećim drugim imunološkim problemima, kao i deca koja oskudevaju u hrani.

Aflatoksin se ne razgrađuje pasterizacijom niti procesima koji se primenjuju u cilju smanjivanja sadržaja masnoća u mleku, što znači da se može naći u svežem, pasterizovanom i dugotrajnom mleku. Procesi kojima se dobijaju mlečne prerađevine razgrađuju aflatoksine tako da se oni po pravilu ne mogu naći u aktivnom stanju u siru, kiselom mleku, jogurtu i srodnim proizvodima. Preživari u svom telu poseduju biohemijske odbrane protiv aflatoksina, vrše njihovo delimično inaktiviranje, tako da se u svežem mleku krava ne može naći opasni i kancerogeni B1, već njegov derivat, znatno manje opasan M1. Životinjske vrste koje se prirodno ne hrane žitaricama znatno su osetljivije. Aflatoksini se nikada ne izlučuju u potpunosti iz tela životinja, zbog čega se neke od ovih supstanci mogu nalaziti i u mesu koje se koristi za ljudsku ishranu.