Najveća solarna elektrana

U okolini gradica Mildura, na pet sati vožnje od Melburna (Australija), u toku je realizacija ambicioznog projekta – izgradnja najveće solarne elektrane na svetu. Ideja o gigantskom solarnom tornju postoji već dugo, ali su australijske vlasti, za davanje zelenog svetla za izgradnju ove elektrane, sačekale pozitivne rezultate pilot-programa u Manzanaresu (Španija), kao i trenutak kada je ovaj način proizvodnje postao ekonomski isplativ. Budući solarni toranj imace visinu od 1000 m, što ce ga ciniti najvišom građevinom na svetu ikad napravljenom. Iako cifre deluju impresivno, struktura tornja je jednostavna. Ovaj toranj, oblika dimnjaka, biće izgrađen od betona debljine jednog metra u podnožju, odnosno 25 cm pri vrhu. Prečnik osnove odgovaraće veličini fudbalskog igrališta.

Osnovna ideja koja stoji iza ovog projekta je bazirana na prostoj naučnoj činjenici, da se topao vazduh izdiže, dok se hladan vazduh spušta. U podnožju tornja nalazi se kolektor sunčevog zračenja, prečnlka pet kilometara, načinjen od poluprovodnog materijala (plastika ili staklo) postavljenog na visini između dva i dvadeset metara iznad tla. Sva toplota se usmerava u toranj, koji poput dimnjaka usisava topao vazduh koji se koristi za pokretanje turbina koje dalje generišu električnu energiju. Zanimljivo je da će ovaj sistem raditi i noću, kada će se oslobađati toplota sakupljena tokom dana u posebnim sudovima sa vodom, smeštenim ispod kolektora, koji će se zagrevati poput vazduha u plasteniku.

Eksperimentalna solarna elektrana u Manazaresu (Španija)

Tokom dana biće moguće proizvesti 200 MWh/h, a procena je da će noću ta količina iznositi 80MWh/h. Godišnja proizvodnja iznosiće preko 700 GWh i bice dovoljna da zadovolji potrebe za strujom u 200.000 domaćinstava. Najvažnije je da će ovim putem biti dobijena tzv. čista energlja, a time će biti smanjena količina ugljen-dioksida ispuštenog u atmosferu za čitavih 800.000 tona, koliko bi bilo ispušteno u vazduh korišćenjem tradicionalnih elektrana pokretanih na fosilna goriva.

Ceo projekat će koštati oko 400 miliona evra, a planira se da bude završen 2005. godine. Interesantno je da Australija nije potpisnik Kjoto protokola, koji predviđa smanjivanje emisije Co2, i drugih štetnih materija. ali je u stvari u tom pravcu možda najviše odmakla donošenjem zakonske regulatlve koja favorizuje proizvođače “zelene” energije. Ukoliko projekat u Milduri opravda tehnološka očekivanja i uloženi novac, na putu je izgradnja još pet ovakvih tornjeva širom Australije do 2010. godine, a vrlo verovatno i u drugim razvijenim zemljama sveta.

pripremio: Vladimir Đurđević