Beosong – dan posle

Poštovani gledaoci, na vašim malim ekranima pratili ste Beosong, odnosno izbor pesme koja će nas predstavljati na Evrosongu. Izbor u osnovi podseća na one dečije emisije sa Minjom Subotom. Doduše, ovde se Dragan, voditelj, i ne snalazi, nekako ne uspeva da sastavi rečenice, i to prečesto, dok Goricina frizura asocira na neuspeo eksperiment sa visokim naponom.

Pitam se, kada će prestati da nas dave frazom: mali ekrani. Ne znam u kom su veku zaglavili, spreman sam da poverujem da voditelji kod kuće i dalje imaju Stilandijin televizor sa ekranom od 25 centimetara na kome prate televizijski program u slobodno vreme, ali većina je ipak napredovala, tako da u ne malom broju domaćinstava veličina malog ekrana prelazi metar (a šta bi se tek moglo dodati o HD-u i surroundu). Bioskopi su se nekako smanjili, i pomenuta fraza je zastarela, tim više što se ne radi ni o kakvom duhu jezika. Umesto ružne strane reči ‘televizor’ upotrebićemo lepu stranu reč ‘ekran’? Ma daj… Bolje da se osvrnem na finaliste!

Saška Janković
Slatka je Saška, ali ne i pesma. Pesme obično imaju strofu i refren, a ovde nisam baš bio siguran ni šta je refren, ni ima li istog. Presporo, dosadno, bez iznenađenja. Do pola pesme čekao sam refren, od polovine kraj.

SKY’s
Kad smo kod slatkog, njih bih odmah vodio kući, i to ne da mi pevaju. Ili ne bih, pošto su maloletne. U svakom slučaju, ne bih im dao glas jer pesma, iako vesela za razliku od prethodne, mene najviše podesća na reklamu za žvakaće gume, pastu za zube, ili eventualno učvršćivač za kosu.

Dušan Svilar
Pesma ili recitacija? Ove šatro-etno kompozicije koje sa dalekog istoka dolutaju preko Azerbejdžana, Turske i Grčke, pa nisi siguran šta je al je dobro za cupkanje i trupkanje, generalno solidno prolaze na Eurosongu već godinama. Nije da ih nije bilo dosta, ali mislim da i nije cilj da pobeđujemo, ko je lud da pored ovolikih problema u zemlji još i ponovo organizuje Eurosong.

Marija Mihajlović
Poznat po dobrom glasu na domaćoj estradi, najčešće, doduše, pozajmljen drugima. Odlučila da otpeva nešto i za sebe, a za pesmu važi dosta toga što sam rekao i za prvu. Ne znam kako su autori došli na ideju da naprave nešto ovako. Ovo i nije pesma u pravom smislu, već nekakva kompozicija koja služi da Marija demonstrira svoje glasovne mogućnosti. Može biti zanimljiva muzičarima, jer to je posebna sorta i oni čuju stvari koje mi, običan svet, ne kapiramo, a s obzirom na to da je ovo ipak za svet, trebalo je napraviti nešto pametnije, što će pored demonstracije Marijinih sposobnosti biti zanimljivije za slušanje, a ‘Halo’ zadržati u studiju po svaku cenu.

 

Moje 3
Eh… da su moje. Ne samo da izgledaju, već bih Saru, Nevenu i Mirnu pustio i da mi pevaju. Neodlučan sam koja mi je favorit, tako da ću morati da ih zadržim na okupu, a drugari nek se snađu. Eto, lako se ja zanesem… U svakom slučaju, dobitna kombinacija iz finala Prvog glasa Srbije, uz činjenicu da iza pesme stoje Mare (Milošević) i Marina (naravno Tucaković), jasno su stavili do znanja da je ovo glavni favorit, uopšte, i pre nego što smo čuli pesme. Prosta matematika, i pokazala se tačnom. Zamolio bih autore, doduše, da izbace ono besmileno lalalakanje pred kraj pesme.

Svojim prisustvom događaj su uveličali i reciklirani Oliver Mandić, kao i Marija Šerifović. Marija nosi majicu sa porukom. Politika i muzika… Ipak, pokazala je da peva bolje od svih finalista. Mislim na finaliste beosonga naravno, a ne na finaliste (i ostale učesnike) serijala ‘Ja imam talenat’, koji su brojnim nastupima verovatno u potpunosti nadoknadili moju apstinenciju od praćenja ovog rijalitija, i učinili da izbor za najbolju pesmu bude celovečernji hepning, umesto polučasovnog koliko je bilo realno. Kako bilo, pobednika, odnosno pobednice, imamo, u maju možemo da ih podržavamo dalje, i da vidimo na koji način će globalna ekonomsko-politička situacija ove godine odlučiti pobednika. I glasovi publike, možda…

foto: www.rts.rs