Sara Damnjanović – O ZID

Sara Damnjanović je rođena 1993. u Beogradu. Studira na Visokoj turističkoj školi. Piše kratke priče, prozaide i pesme, a paralelno se bavila i glumom. Osvojila je više nagrada a radovi su joj objavlјivani u časopisima i periodici.

Okrnjena fotografija

Selo mog detinjstva je mesto u koje sam se slučajno doselila „privremeno“, a zatim tu „privremeno“ i porasla. Zavolela sam ga za stalno. Moj Srem je imao kokoške, svinje i poneki traktor i zvao se Bolјevci.
Miran kraj, taj moj Srem, osim ujutru kada bi čika Sava, koji je sve ređe bivao čika, a sve više samo Sava, ušao u kuću pola sata pre nego što bih se budila za jutarnju smenu u školi i glasno pozdravio ukućane dodajući obavezno i neku psovku uz „dobro jutro“. Uglavnom bi ga čekala Babaja sa kafom, a deda je ustajao čim dođe. Nekada sam imala utisak da se Sava, nakon što sedne za sto, svađa sam sa sobom, ali na neki veseo način. Koliko god osluškivala sa sprata, nisam nikad čula Babaju da mu nešto odgovara. On bi pričao i pričao, a onda bi se nekako smirilo njegovo brundanje, to je bio trenutak kada deda silazi niz stepenice. Tada je počinjala konverzacija. Do mog silaženja svi su već raspravlјali o opštem stanju u zemlјi, jučerašnjim vestima i drugim lakim temama o kojima se diskutuje u sedam ujutru…