Super s karamelom
Ovo je pomalo priča o jednom danu, uglavnom o jednom bendu, i donekle o vremenu u kome živimo…
29. novembar je dan koga se sećamo rado i sa setom. Na ovaj dan nije islo u školu ili na posao, pa su porodice to brže-bolje koristil za okupljanje, pričanje starih priča i gencoid nad čoporima prasića. Beše to idila, ali sada su druga vremena, i tek malobrojni obeležavaju ovaj dan, svesni da već sutra moraju u nove radne pobede. Evropa dolazi na velika vrata, i mi samo treba da prihvatimo te moderne tokove i trendove napredne civilizacije, da naučimo šta je tolerancija i da zaboravimo šta je rasizam, šovinizam i nacionalizam. Onda ćemo možda imati MTV Beograd, a do tada nam ostaje nedavno osnovani MTV Adria. Novosnovani ogranak televizije koja nam je dala Jackass i Celebrity Deathmatch je u okviru promocija i manifestacija koje organizuje beogradskoj publici predstavio jedan fini koncert za oči, uši i dušu. Jedan od bendova koji su nastupali bio nam je naročito zanimljiv. Zbog njih smo bili tamo, i nismo se pokajali.
Bend Super s karamelom iz Bečeja nastao je u martu 2003. godine, kada se momcima iz Infrakta pridružuju dve šarmantne dame. Bend je tada radio u sastavu: Milana i Goca – vokali, Vlada – gitara, Marko – bas i Maxa – bubnjevi. Ideja je bila da se svira pop-punk sa tekstovima na srpskom jeziku. Prvu svirku bend je imao već mesec dana kasnije, 11. aprila, u klubu “Floyd” u Bečeju, kao predgrupa Infraktu. Početkom avgusta 2003. SSK odlazi u studio “Drum” u Novom Bečeju i snima promo-singl sa tri numere. Krajem avgusta iste godine bendu se pridružuje i Sale (solo gitara), i u nepromenjenoj postavi grupa svira i danas. Tokom novembra 2004.godine Super s karamelom su u studiju “Komandant Adam” u Sremskoj Kamenici snimili svoj prvi album “Fancy girl”, na kom se nalazi 12 pesama.
Pažljiviji će primetiti da u bendu ima više od jedne karamele, kao i da su obe super. Da se ne lažemo, svakakvi ljudi su mi svašta rekli kada su čuli šta slušam (a neki od njih su posle skakali uz ‘Mrzim takve žurke’, ‘Debelu devojku’ i obradu ‘Like a Prayer’, otprilike posle treće čaše Absintha). Dakle, ritam koji nosi, i koji će ulepšati naredno leto. Što se tiče gorepomenutih mrguda, oni su isto govorili i za Ramonese (par akorda), Eddie Granta (tralala), a Toten Hosen nisu ni pokusali da slušaju. E, pa, ne slušam ni ja njih, jer isti godinama pričaju o nekim velikim dostignužima a uspeh im, eto, beži za dlaku, valjda zato što ih ne razume niko osim njih samih. Nešto kao sopstveni kritičari, no oni i nisu razlog za nastanak ove priče, poenta je u tome da ono što sviraju ‘Super s karamelom’ jeste dobro, jeste nešto, i svakako jeste velika stvar. Ovde pričamo o muzici koja nas, s jedne strane, podseća u kakvom svetu živimo, ali sa druge strane daje optimizam za opstajanje u istom.
Naziv sastava je usklik oduševljenja i radosti, koji je nekada pratio reklamu čokoladica iz detinjstva. Goca i Milana nisu nimalo naivne, odsečne su, samouverene, konkretne. Žive brzo, a ne hrane se lako. Pesme su melodične, fraze pamtljive, tekstovi jednostavni… Ta umerena doza neozbiljnosti i duhovitosti prosto je neodoljiva. Ne može se reći da je sastav muzički zreo, no, ovakvi kakvi su, SSK su neophodna doza optimizma i radosti u još jednom talasu sivila kroz koji prolazimo… (Iz teksta: Teenage Double Feature, Uroš Milovanović)
Pesma nas je održala, a mi ćemo da se odužimo tako što ćemo joj ostati verni. Za početak, tako što ćemo prošetati do prodavnice i kupiti (original!) disk SSK, s nadom da će nešto tih para stići i do benda, pa će Karamele moći da nas uvesele novim pesmama i spotovima. Naravno, deo profita izdavač će uložiti u razvoj muzičke industrije pa će biti i drugih bendova. Onda ćemo pevati, a ko peva zlo ne misli, biva tolerantan, te samim tim i korak bliže svetu bez kojeg, očigledno, ne možemo. Muzika je umetnost, umetnost čini život lepšim, i može da kaže ko šta hoće, ali meni je svakako lepše. Baš mrzim negativne ljude ja!
