Veliki Getsbi u Madlenianumu
Frensis Skot Ficdžerald (1896–1940) bio je američki pisac romana i kratkih priča. Jedan od velikana američke književnosti dvadesetog veka, zajedno sa Foknerom, Hemingvejem, T. S. Eliotom i Tomasom Vulfom. Dvadesetih godina devetnaestog veka živeo je u Parizu. Napisao je četiri romana, peti ostavio nedovršenim, a opus mu uključuje mnoge priče na temu mladosti, očaja i starenja. Tek posle njegove smrti, Ficdžerald je dobio zvanje eminentnog američkog pisca, skoro sasvim zahvaljujući Velikom Getsbiju koji je postao lektira za svakog američkog đaka.
[dropcap]D[/dropcap]ramatičar Hristo Bojčev (Bugarska) je jedno od najznačajnijih dela američke književnosti, roman „Veliki Getsbi“ Frensisa Skota Ficdžeralda, pretočio u pozorišnu formu. Premijera u Operi i teatru Madlenianum u decembru 2015. izazvala je prilične kontraverze. Glumačka ekipa na čelu sa Ivanom Bosiljčićem, Milošem Timotijevićem i Tamarom Aleksić daje novi pogled na poznato delo. Getsbi (Bosiljčić) se pojavljuje na sceni tek kasnije tokom predstave, a izostaju i scene erotika i raskošnih žurki kojom roman i filimovi obiluju.
Glumačku ekipu predvodi Ivan Bosiljčić kao Getsbi. U ulozi Dejzi Tamara Aleksić, a u ulozi Nika Karaveja Ljubomir Bulajić. Na sceni su još i Miloš Timotijević (Tom), Borka Tomović (Mirta), Sofija Juričan (Lusila), Milan Čučilović (Čester), Milica Janketić (Džordan), Maja Lukić (Ketrin), Radomir Nikolić (Vilson), devojčice Dunja Kaplarević i Kristina Kesler, i pas Džoni. Režiju potpisuje Ana Radivojević Zdravković. Dobra scenografija i svetlosni efekti, kostimi bez zamerka, uz fine detalje kao što su su dete, automobil i pas na pozornici lepo začinjavaju atmosferu, za štu zaslužni i scenograf Dejan Pantelić, kostimograf Jelena Stokuća i kompozitor Janja Lončar.
Tri godine posle završetka Velikog rata dva vojnika iz iste krvave bitke, sasvim slučajno i na terenu jedne ljubavne priče. Džej Getsbi i Nik Karavej imaju životne puteve potpuno različito jedan od drugog. Prvi je bahat, rasipnik, tajkun, a sanja da žena koju voli, iako udata za drugog čoveka, ponovo bude njegova. Drugi je pisac ozbiljne knjige koji okreće leđa novcu i materijalnosti. sanjar druge vrste. I tako iako različiti, oni se povezuju u nekoliko nivoa što i na neki način i jeste osnova ove priče.
Uprkos raznolikim utiscima, a možda i baš zbog toga, predstavu treba odgledati. Madlenianum je ustanova koja se odavno etablirala kvalitetnom scenskom ponudom, u šta je najbolje uveriti se lično. Nećete uvek dobiti ono što očekujete, ali tako i treba da bude. To je umetnost, a umetnost je život, i kao i u životu, mediokritet nije kvalitet! Ako ste došli da odgledate film o Getsbiju prerađen u pozorišnu predstavu, prilično ćete se iznenaditi celom pričom. S druge strane, ako niste odgledali jednu od dve verzije poznatog filma, možda vam predstava ostane malo nedorečena. Najbolje je ako ste odgledali filmove i pročitali knjigu. Tu je film Sidnija Polaka sa Robertom Retfordom u glavnoj ulozi, a potom i Baza Lurmana sa Leonardom DiKaprijem kao Getsbijem. Onda ste spremni, jer predstava je dobrim delom upravo upravo paralela onga što se dešava u filmu. Radnje se odvija u trošnoj kući mladog pisca Nika Karaveja. Pogled iz drugog ugla, kome nemam mnogo šta zameriti. Odlična dopuna onome što ste več odlgledali ili pročitali.
