Otvaranje letnje sezone
Poslednjih nekoliko nedelja, zatrpani smo objavama u kojima klubovi, kafici, organizacije, kiosci i svi ostali objavljuju otvaranje letnje sezone. Velika stvar, reklo bi se, al za malo. U mnogim slucajevima, oni koji objavljuju ovakav ´event´ velikih razmera, zaboravili su i sta to znaci…
U neka vremena, kad se nije svaki kafic (koji ima vise od tri stola i muziku uzivo) nazivao klubom, izlazilo se u klubove u koje je dolazilo po nekoliko stotina, pa i hiljada ljudi na vece. U kaficima se drustvo okupljalo pre odlaska u klub, i zvucalo je jednako smesno reci da izlazis u kafic na cosku, ili, svejedno, u kafic na drugom kraju grada. Bilo je to jednako kao izlazis u kiosk ili u obucarsku radnju. Ali, vremena se menjaju, kafici se mnoze, dosle su i hostese, menadzeri, animatori i razna bulumenta, a novi ljudi imaju nove ideje.
U ozbiljnim slucajevima, otvaranje letnje sezone znaci preseljenje kluba na drugu lokaciju!
Kada se govorilo o zatvaranju sezone, na primer zimske, i otvaranju letnje, to je nesto i znacilo. Znacilo je da se nesto zatvara ili nesto otvara. Otvaranje letnje sezone znacilo je u najmanju ruku otvaranje baste, ali ne one baste sa pet stolova, nego basti u kojima moze da nastupi ozbiljan bend i nekoliko stotina ljudi da skace, peva i luduje. To je, opet, znacilo i neke pripreme, jer je otvaranje zahtevalo postavljanje stvari koje zimi ne mogu da ostanu napolju, popravljanje po necega, i slicne akcije od kojih se osoblje jezi i dobija nervne slomove. Cesto je to znacilo i da klub ne radi neko krace vreme, kako bi se obavili potrebni radovi, npr krecenje i farbanje, ili popravke raznih instalacija.
U ozbiljnijim slucajevima, otvaranje letnje sezone znacilo je preseljenje kompletnog kluba na drugu lokaciju. Zimi klub funkcionise u nekom suturenu, bunkeru, magacinu u gradu, a leti se seli u prostor van stambene zone, na reku, splavove i slicne lokacije, gde moze da dodje mnogo vise ljudi, muzika je jos glasnija a atmosfera bolja. Za zimsku sezonu je sledilo obrnuto, bio je to veliki posao a sve se obelezavalo lepim koncertima.
Sada svaki kafic zatvara i otvara sezone. U subotu zatvarmo zimsku sezonu uz bend koji svira svake subote, a slecece subote, veliko otvaranje letnje sezone uz muziku i bend koji svira svake subote. I sta ima novo. Nema nista! Cemu sve to? Onako, bez veze. Videla zaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu. Ili, sto bi narod rekao – valja se!
Dosla takva vremena, da se sedenje u kaficu smatra izlaskom, a dogadjajem se smatra muzika sa plejliste, pa se i za to stampaju flajeri, a objave koje zatrpavaju internet da ne pominjem. S druge strane, zatrpani smo upravo gomilom ovakvih objava, najava, hepeninga i eventa, pa postaje sve teze odrediti koji od pomenutih dogadjaja u stvari ima smisla. Iz manjka svega i svacega davnih devedesetih, dosli smo do hiper produkcije. Dodsue, imponuje kada nocni zivot i festivale u Srbiji pomenu strani mediji u najboljoj konotaciji, oduseve se i nahvale nas. Ipak, kao i stvarni zivot, i nocni zivot ima svoje slicnosti, razlike i nijanse. Klub ili kafic, festival ili nastup lokalnog polu-anonimnog benda… ´Isto´ i ´skoro isto´ – nije isto!
