Frankfurt (na Majni)
Prošetali smo kroz srce poslovne Evrope. Frankfurt je grad poznat po velikom aerodromu i to je prvo što putnik vidi kada stigne. Iako manji od londonskog Heatthrowa, važi za jedan od vecih što pridošlice lako otkriju kada se našetaju sa sve koferima tražeci neki ulaz ili izlaz. ipak, sve je dobro organizovano, i kada jednom shvatite kako je šta obeleženo teško cete se izgubiti. Važna stvar, zbog koje ljudi dolaze u ovaj grad svakako je Frankfurtski sajam. Zgrada istog je jedno vreme bila najvišlja u evropi, dok je vremenom nove gradevine nisu nadvisile, ali po ponudi i sadržini je jednako važna zbog ugovora koji sa ovde sklapaju.
Centar grada je širok i uredan. Cist je kao i vecina ulica jer se održava redovno, a bez obzira na kazne i mimo svih prica o cistoci i disciplini, opšti utisak je da, ako se ne bi cistilo svaki dan, za kratko vreme sve bilo zatrpano otpadom. Jedna od alternativa za šetnju je obala reke Majne. Može se doci podzemnom, a može i pešice preko trga Roemer. Trg je znacajan zbog starosti gradevina koje se tu nalaze, a u neposrednoj blizini, prakticno uz sam trg, nalazi se i nekoliko muzeja i crkvi, tako da sve zajedno predstavlaj turisticku atrakciju. Vec sa trga oseca se svežina reke, a nekoliko desetina metara dalje je obala. Majna je mutna reka, manja od Save i premošcena sa desetak mostova od cega su jedno tri namenjena iskljucivo pešacima.
U centru grada nalaze se velike robne kuce u kojima je svaki sprat namenjen jednoj vrsti robe, neke za svaciji džep, poput Woolwortha, Kardstata, Kaufhofa. Tu su i prodavnice poznatih kreatora i restorani brze hrane. Ovaj deo grada se zove Zeill, uglavnom je pešacki i tek na par mesta presecen ulicama koje se elegantno mogu izbeci podzemnim prolazima namenjenim za ulaz u podzemnu. Što se više ide prema cityju, poslovnom delu, radnje su manje, ekskluzivnije i skuplje. Tu pocinje Fressgasse, kaldrmisana ulica koja bi donekle mogla biti pandan Skadarliji. Tu je nekoliko najekskluzivnijih restorana, prodavnica, a kada dodete do kraja ulice nacicete se pred starom operom. Velelepnopm gradevinom, na cijem vrhu je pegaz raširio krila docekujuci posetioce. U ovoj ulici nalazi se i jedan od Starbucks cafea. Ima ih još nekoliko i uglavnom su rasporedeni po centru grada. Pored standardne kafe ponude, ovde svoj laptop ili telefon možete preko bežicne mreže prikljuciti na internet kako ne biste gubili vreme cak i dok jedete sendvic ili pijete kafu. Surovo. Od tržnih centara u samom centru svakako je najpoznatija Zeill galerija. Funkcioniše tako što se liftom popnete do šestog sprata a onda polako u krug peške idete na dole sve vreme prolazeci pored raznih radnji. Na samom vrhu nalazi se bioskopska dvorana, a moguce je izaci i na sam krov gde se nalaze kafici i terasa sa koje može das posmatra puna panorama grada. U vecini kafica, restorana, vinskih podruma i birtija (Trinkhalle) cene su ujednacene, tako da se dešava da u Arabelli u hotelu Sheraton ili Buda Baru u Hiltonu pijete savršen capuccino u luksuznim stolicama uz muziku sa klavira jevtinije nego buckuriš koji pokušava da bude kafa u nekoj rupi od birtije. Konkretnije, cene kafa su uglavnom od dva do cetiri evra, a slicno važi i za piva i sokove što zavisi od proizvodaca i velicine. Voda se, naravno, placa kao i bilo koje pice, ali nije ništa neobicno da kada sednete i narucite kafu iz torbe izvadite svoju flašicu sa vodom koju cete da pijete. Loše su otežavajuce okolnosti u vidu zabrane pušenja na javnim mestima u šta se kafici ubrajau i eventualno postoje posebni coškovi za pušace.
Treba da budete oprezni ako se ovde nadete za vreme praznika, jer tada cesto ništa ne radi i može vam se desiti da nemate gde da kupite ni vodu ni cigarete ni hranu po nekoliko dana. tada se obicno i ulicni aparati i bankomati budu prazni pa se možete naci u nebranom groždu. kada radi, sve radi od devet ujutro do sedam ili osam uvece. Subotom se zatvara ranije, u jedan popodne, ali nije pravilo, a prve subote u mesecu sve radi kao radnim danom. Nedelja je dan za odmor i to se strogo poštuje.
City je poslovni deo grada. Tu se nalaze neboderi kakve obicno vidamo po filmovima, a u podnožju istih slicne prodavnice u koje ponekad ne može svako ude – ukoliko osoblje ne porceni da ste ozbiljna klijentela. Najvišlja je zgrada Komerzbanke, i u gradu i Evropi uopšte, a tu je još nekoliko slicnih. U nekima je moguce popeti se liftom na sam vrh, mada se posle 11. septembra to malo zakomplikovalo. U svakom slucaju, pijenje kafe u kaficu na sedamdeset i nekom spratu pored ogromnh staklenih prozora iz perspektive gde zgradice od tridesetak spratova izgledaju kao decije igracke je nezamisliv osecaj.
Za one koji ne vole glamur i robu iz izloga, postoje radnjice skrivene izmedu velikih zgrada. Cesto sklepane od kartona, lesonita i pleksiglasa, široke jedva dva metra a dugacke i po dvadesetak, nude robu iz krajeva svojih vlasnika, najcešce azijata. Ovde možete pronaci jeftinu odecu, kisli kupus, tehnicku robu sumnjivog kvaliteta, ocišceno jagnje ili beli hleb kakv smo navikli da jedemo. Na samim obodima grada sa svih strana postoji po neki veliki tržni centar. Najviše ih je u blizini autoputa ali ih ima i na drugim stranama grada. Dovde se tiže autobusom ili podzemnom koja negde u meduvremenu izmili na površinu. Ovi tržni centri su napravljeni tako da ponude sve i cesto je zamorno obici ih cele za jedan dan. To su celi mali gradovi, sa kompleksnim ulicama u nekoliko nivoa. Ako nešto što vidite ne kupite odmah preti ozbiljna opasnost od zaboravljanja gde ste to videli.
Kada šetate po lepom vremenu, ugodaj je potpun. Grad ima puno parkova i zelenila. Rado su poseceni a ljudi se na najmanji zrak suncaju, bez obzira na temperaturu, što je posledica uglavnom tmurnog i cesto kišovitog vremena. Gradevine nisu visoke, do pet spratova, a liftovi su cesto izostavljeni. Izlozi se šarene, a više ulica namenjeno je iskljucivo pešacima. Odredenim danom u nedelji, neku od ovih ulica zaposece gomila montažnih tezgi, tendi i šatora. To je pijacni dan, i kada prode sve se vraca na staro a od prodavaca koji vas popustima na voce i povrce mame da kupite nešto ne ostaje nikakav trag. Od zelenih pijaca daleko je upecatljiviji buvljak. Održava se svake subote pre podne sa druge strane reke. Može se doci podzemnom železnicom (U-bahn), a može i pešice od centra, preko mosta. Ulica uz reku se subotom zatvara ud dužini od dobrih dva kilometra i postavljaju se nepreglendi redovi tezgi, u nekoliko kolona. Ovde ima bukvalno svega od igle do lokomotive, a cenkanje se podrazumeva. Ako znate šta kupujete i umete da gledate mogu se kupiti lepe stvari za male pare. Ako ne, proklinjacete prodavce koji su vam uvalili neko dubre i pitati se zašto ste uopšte kupovali stvari koje vam ne trebaju.
