Ramones kafe-muzej
U srcu Berlina nalazi se jedan neobičan ugostiteljski objekat u koji navraćaju turisti iz celog sveta. I to ne bilo koji. Ima među njima mladih i starih, siromašnih i bogatih, advokata i bankara, a svima je zajedničko to što su obožavatelji američkog pank-rok benda The Ramones. Vlasnik i idejni tvorac ovog neobičnog prostora, koji sadrži muzejski deo sa eksponatima koji čuvaju uspomenu na ovu grupu, kafe i klupski deo u kome se održavaju koncerti, filmske projekcije i literarne večeri i suvenir šop, je Flo Hayler. On govori o počecima poslovanja i konceptu Ramones kafe-muzeja u Berlinu.
Kada si došao na ideju da pokreneš muzej i kafe-klub posvećen Ramonesima?
• Na ideju da napravim Ramones muzej došao sam u proleće 2005. Moj stan je bio ‘krcat’ posterima, flajerima i ostalim uramljenim kolekcionarskim predmetima, sve više je ponestajalo prostora, tako da sam potražio novo mesto za sve te stvari. Imao sam farmerke Johnnyja Ramonea i mislio sam da posedujem nešto naročito vredno. Rešio sam da stavim sve Ramones stvari u jedan prostor i učinim ga dostupnim i drugim ljudima koji imaju slične afinitete i koji bi rado svratili da pogledaju kolekciju i porazgovaraju sa mnom. Ipak, nisam mislio da bi ovaj poduhvat mogao da se pretvori u nešto ozbiljno i dugotrajno, da ću izgraditi ovoliko poznato ime. Velika Ramones porodica i ljudi kao što su Monte A. Melnick, Arturo Vega ili Danny Fields u velikoj meri su pomogli da se uobliči mesto – kafe-klub-muzej – koje će postati jedna od glavnih atrakcija za obožavatelje benda Ramones širom sveta.
Kako si kreirao kolekcije i dolazio do materijala za zbirke?
• Ako si fan nečega, počinješ da praviš kolekciju još od prvog susreta: čuvaš karte sa koncerata, kupuješ majice sa logoom svoje omiljene grupe, pocepaš poster zalepljen za neki zid pa čuvaš i njega. Kako sam imao mnogo prilika da idem na koncerte Ramonesa, imao sam mnogo postera, majica i karata. Kada je bend prestao aktivno da svira, ostao sam u kontaktu sa nekim članovima i dobio još mnogo predmeta. Sa idejom o pokretanju Ramones muzeja, ozbiljnije sam se posvetio kolekciji, popunjavajući ‘praznine’ nekim predmetima koje sam pronašao na eBay-u ili sam ih dobijao na poklon od različitih ljudi. Jedan čovek iz Minhena je muzeju donirao majicu koju je kupio na prvom nastupu Ramonesa u Hamburgu 1978. Od osobe iz Britanije dobio sam jedan od onih malih Gabba Gabba Hey simbola koji su se delili pre legendarnog Ramones novogodišnjeg nastupa u Londonu, 1977. godine.
Možeš li da opišeš tipičnog gosta u kafe-muzeju?
• To su veoma različiti ljudi. Oni koji slušaju pank muziku, advokati, bankari, bogati, siromašni, mladi i stari, ali većina njih su zapravo – turisti. Objekat ne posećuje mnogo lokalaca.
Na koji način promovišeš objekat, koje kanale koristiš da bi informisao ljude?
• Uglavnom kroz socijalne mreže, ali… mi smo pankeri, tako da takođe distribuiramo flajere, pišemo grafite i ilegalno lepimo postere po gradu. Starbucks je jedna od naših glavnih meta za ovu vrstu zabave.
U kom delu Berlina se objekat nalazi i koliko gostiju može da primi?
• Ramones kafe-muzej je u centru grada, u blizini Museumsinsela i sinagoge. U njega može da stane najviše oko 150 ljudi, što je sasvim pristojan broj.
U objektu organizuješ i različite muzičke događaje, koliko često, kako biraš bendove?
• Osim muzike Ramonesa, pušta se i muzika nekih drugih grupa koje volim. Uglavnom je reč o pank bendovima: Dead to me, The Thermals, The Riverboat Gamblers, Against me! Svi oni su svirali u objektu. Srećan sam što su od 100 bendova koje sam pitao da sviraju u kafe-klubu samo tri rekla ne. Takođe, sviraju i grupe koje su nam se same obratile ili su nas kontaktirale njihove produkcijske kuće. Puštamo i dokumentarne muzičke filmove, organizujemo literarne večeri, promotivne događaje i slične stvari.
Da li služite neka specifična pića ili jela povezana sa Ramonesima? Kakve su cene?
• Nema neke specifične Ramones hrane ili pića. Verovatno bi bio pametan potez da ih uvedemo. A kada je o cenama reč – sve u Berlinu je jeftino, tako da smo i mi jeftini. Ulaznica za muzejski deo, na primer, košta samo 3,5 evra.
Uz ugostiteljsko-muzejski posao, baviš se i prodajom suvenira koji su u vezi sa bendom Ramones?
• Ramones majice su veoma važan odevni predmet među našim suvenirima. Imam ih baš mnogo u muzeju, zato što i sam volim da ih nosim. Svako ko je obučen u Ramones majicu automatski postaje najpopularnija osoba u kvartu. Priznajem da mi dodatni biznis u vidu prodaje majica pomaže da popunim budžet. Ipak, mnogo je zabavnije kada se zaradi novac u kafeu, družeći se sa posetiocima. Čak i ‘kul’ mesto kakvo je Ramones kafe-muzej mora nekako da plati rentiranje prostora.
Kakav savet možeš da daš ljudima koji žele da uđu u ugostiteljske vode ovde u Srbiji?
• Moj savet za sve koji žele da uđu u neki biznis je: ako imaš ideju kako da pokreneš kafe i misliš da bi to moglo da funkcioniše – probaj! Uvek je bolje da pokušaš i doživiš neuspeh, nego da se ne usudiš i na kraju umreš pun žaljenja zbog svih tih propuštenih šansi.
pripremila: Dragana Vraneš